НОВИ ПОДВИГ АНЂЕЛКЕ ВАСИЋ – Преко Босне до Братиславе
Прошле године Лозничанки Анђелки Васић требало је осам дана да на бициклу превали 900 километара, од Лознице до града Солуна, и у тој вожњи, на два точка, проведе 55 сати. Ова двадесетшестогодишња девојка, апсолвенткиња медицине, сличан подвиг поновила је и ових дана само је сада на далек пут кренула сама, а онда јој се придружио и отац Драган, познати лознички бициклиста који у ногама има хиљаде преваљених километара.
Овога пута је Анђелка, пошто је из Тршића, планирала да крене путем славног земљака Вука Караџића и стигне до Беча. На бициклу. Возила је преко Брчког, Модриче, Дервенте, све до Бањалуке, онда је ишла ка Градишки, обишла Меморијални комплекс Јасеновац, а од Козарске Дубице је ступила на тло Европске уније, односно ушла у Хрватску. Иза ње су наредних дана остали Загреб, Марибор, прешла је затим у Аустрију, видела Грац и Беч па свратила до друге престонице, овога пута Братиславе, највећег града у суседној Словачкој и ту окончала путовање.
– За десет дана на бициклу сам прешла 950 километара, у вожњи провела више од сто сати и видела пет држава. До Козарске Дубице сам путовала сама, онда ми се придружио отац па смо заједно наставили даље. Његово присуство ми је много значило јер је он искусан бицилиста, а са њим сам и кренула да возим и заволела овакав начин путовања. Није било проблема током вожње, осим великих врућина, а возили смо некада и по дванаест сати у току дана. Мањи пех имали смо у Грацу када је пукла жица,али смо брзо нашли одговарајући сервис и све одмах решили. Са овога путовања носим многе лепе успомене. Где год сам пролазила људи су лепо реаговали, поготово док сам возила кроз Републику Српску. Мислили су да сам нека странкиња, а када би чули да сам из Србије били су одушевљени, звали на кафу, да ме почасте, тако да сам заиста имала најпријатније искуство. Највише ми се свидела Бањалука, где ћу обавезно поново да одем, упознала сам на путовању многе дивне људе, доста наших сам срела у Марибору, у Грацу где су ме заустављали. Носила сам нашу заставицу и када је виде онда желе да се поздраве, а и у Бечу је било доста наших – преноси Анђелка утиске са овог путовања које свакако неће бити последње, већ само једно у низу.
Вожњу је заволела уз оца Драгана који је окрећући педале стигао до Истанбула, Свете горе, Крфа и града Јаши у Румунији, где су мошти Свете Петке. Прва заједничка вожња била им је 2016. до Улциња, наредне године следи заједничко путовање до планине Риле, у Бугарској, где се попела и на Мусалу, највиши врх Балкана. Лани је сама стигла до Зејтинлика, српског војничког гробља у Солуну, у част нашим славним прецима из Првог светског рата.
– Тек сам почела да возим и биће још оваквих путовања. Волела бих да обиђем Италију, тамо има много тога да се види и делује ми као земља погодна за вожњу бицикла. Надам се да ће тако и бити. У почетку нисам била сигурна да ћу са тридесетак килограма терета моћи да стигнем до Црне Горе, а сада сам на бициклу дошла до Грчке и Словачке. Овај вид путовања је неупоредив са другима, док возите можете да уживате у пејзажима, срећете људе и све то је посебан доживљај – каже Анђелка коју испит дели од дипломе доктора медицине.
У два лета имала је исто толико далеких вожњи. Можда ће следећег уживати у вожњи по апенинској чизми, или негде другде јер ова девојка на бициклу очигледно стигне где год пожели. Сигурно је да су пред њом нова путовања са којих ће обогатити колекцију незаборавних успомена.
Т.М.С.
Фото: Лична архива
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ЂОРЂУ ЈОВАНОВИЋУ СЕ БОЛЕСТ ВРАТИЛА – Нема предаје
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
