НАШИ СМО – Границе
Има дана када немате више снаге да читате и слушате вести, да гледате информативне емисије јер знате да вас не очекује ништа лепо нити позитивно. Све лоше вести, катастрофе, несреће, убиства, суђења, потресна сведочења, приче о копању литијума (у којима се друга страна проглашава државним непријатељем), обраћања председника са увек истом причом, његова одговарања на скоро иста питања појединих новинара који му толико “подилазе” да не могу да поставе просто питање а да не помену неког од представника опозиције. И, наравно, његов “на готовс” спреман одговор.
Иако су својевремено (пред изборе) како су тада рекли, “ставили тачку на пројекат “Јадар”, власти нимало није проблем да без пардона пљуне у дланове и задовољно их трљајући зарад, како рекоше “огромног профита”, наставе тамо где су стали. Због “добробити народа” извадише поново, однекуд, ону силну “одбачену” документацију о пројекту коју нам својевремено показа тадашња председница владе. Ништа што су они најумнији (САНУ) рекли да пројекат није добар по здравље Србије. Већ сам једну од прошлих колумни посветила “играма” око тог пројекта па не бих да се понављам, али ме просто изнова и изнова изненади такав став неких који мисле да могу тек тако да одлучују о нашим судбинама.
И то одлажење међу народ првог човека ове државе од којег се тражи помоћ за дугогодишње проблеме почевши од немања воде, путева, судских поступака око парцела, локала (вечитог проблема код Срба), клизишта, прашине због каменолома, оштећеног моста он, како је најављено, дошао да пита народ о страховима које имају због копања ове руде и повео и стручњака који ће да одговара на питања, а одговори и он “понешто”. Свако би питао: а шта ради локална власт, зашто она не решава ове проблеме, зар нису за то плаћени и зар их народ није за то бирао? Очигледно, они не могу да их реше и потребна им је помоћ државе јер је општински буџет недовољан, да не кажем сиромашан.
Ових дана добро осећамо на својим плећима и шта значи када су суве славине или само цуркају, тешимо се да неће ни ове врућине вечито. Очигледно се није довољно улагало у водоснабдевање и изградњу изворишта, смањењу губитака ”на мрежи”, да јесте, не бисмо данас размишљали да ли ћемо увече моћи да се истуширамо и окупамо децу. А 21. век је.
Дошло је време да човек не може ни да се опусти јер му је као социјалном бићу урођено да саучествује у туђем болу и тузи, што је у реду. Тако је и ових дана, ако сте пре неко вече уживали у прослави “Сто година Радио Београда”одмах после тога у “Дневнику” следи отрежњење. Нижу се информације све црње од црњих: пожари на све стране, изгорела шесточлана породица (која је живела у катастрофалним условима, ни прозор на који су могли да побегну нису имали), у Дрини се утопило дванаест миграната међу којима и беба, изгорела фабрика у Лесковцу, суђења убицама – једном што је убио деветоро својих вршњака и чувара у школи и другом који је убио деветоро и ранио дванаесторо младих у свом месту, потресна сведочења родитеља, воз ударио у аутомобил – настрадало и двоје деце, саобраћајне несреће на све стране са погинулима, осакаћенима, истраумиранима, Шиптари хоће да отворе мост на Ибру у Северној Митровици, настављају се ратови у Украјини и Гази, гину људи међу којима и деца и жене, на све стране ратна разарања, глад, немаштина, намучена лица прерано одрасле деце… А крај се не назире.
Вечито та борба око граница, а све границе су пређене, и оне међудржавне, и оне психичке када ваше биће више не може да прима толику количину негативности. Треба снаге да се воде паралелни животи, овај који ми живимо и онај за који сазнајемо да се негде тамо одвија. А у садашњим временима тежак је и један и други.
Верица Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за иОС уређаје на Апп Сторе или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Гоогле Плаy продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
