НА ГОДИШЊИЦУ ПРЕРАНОГ ОДЛАСКА – Омаж Драгану Бартули
Посетиоци изложбе коју су организовали Бартулини пријатељи и чланови породице, поштоваоци дела признатог српског уметника видели су његове слике које су годинама стајале на зидовима соба и ходника некадашњег хотела „Браво“, али и неколико других, које до сада нису биле ту.
Домаћин хотела и организатор скупа Славиша Милетић захвалио се свима који су помогли да се на овај начин сачува успомена на Бартулу и његово богато сликарско стваралаштво.
– Као дугогодишњи пријатељ Драгана Бартуле с којим сам неколико пута боравио у Хиландару где смо се и зближили, дошао сам на идеју да би град требало, заједно са пријатељима и породицом да се на неки начин одужи његовом стваралаштву. Утолико пре јер сам стицајем околности постао власник можда и највеће збирке његових слика. То је збирка од 24 уметничка дела, из различитих периода, а данас су изложене укупно 32 слике, неке смо позајмили на неколико дана из Хиландара, од нашег оца Теодосија. Сматрам да је ово наша обавеза јер је и сам Бартула оставио неизбрисив печат и допринос културном животу Лознице – рекао је Милетић.
О Бартулином раду говорили су његови дугогодишњи пријатељи, сарадници и колеге, Мирјана Пејак, директорка Библиотеке Вуковог завичаја, Рајко Каришић, познати српски уметнички фотограф из Београда, Данило Вуксановић, академски сликар из Новог Сада, и Ана Фафулић, академска сликарка из Лознице.
– Одласком Драгана Бартуле остала је велика празнина у мом животу јер смо се дружили више од 23 године. Не знам колико пута смо заједно били у Хиландару, а када сте тамо онда сте у сасвим једној другачијој позицији да човек боље упозна човека. Дружећи се с њим у Хиландару упознао сам га боље него рођеног брата и драго ми је што су његови пријатељи заједно са породицом направили ову изложбу која је само један мали приказ онога што је наш Драган успео да створи на понос свима нама, његовим суграђанима и свим љубитељима уметности – рекао је Каришић.
Он је испричао и како је настао циклус „Чувари копља Светог Ђорђа“, један од најуспешнијих Бартулиних серијала, док је у емотивном говору сликар Вуксановић изразио наду да ће у временима која долазе и сам град Лозница схватити колики је значај Бартула имао у културном животу овог дела Србије.
– Симболично, како и доликује након годину дана од Драгановог одласка, имамо прилику да видимо мали део његових слика. Преко тог делића можемо се подсетити његове величине, не само као уметника, сликара и културног радника у Лозници, него као изузетног човека који је волео живот и људе који га окружују. Оно што је најважније јесте то да одржавамо сећање на Драгана. То ћемо учинити овако, управо помоћу његове уметности. За ову прилику урадио сам портрет мог великог пријатеља и брата који ће остати у власништву његове породице. Тај портрет представља наше дугогодишње пријатељство и личност Драгана Бартуле на платну – казао је Вуксановић.
Пејакова је прочитала писмо које је, како је рекла, годину дана покушавала да напише.
– Не знам има ли поште тамо где си сада, и да ли ме чујеш, али знам да има виших, умнијих и важнијих од мене који би данас требало да говоре. Ово вече је скуп пријатеља који нису само чувари копља, већ су чувари успомене на нашег Бартулу. Када неко, ко вам је пријатељ деценијама, постане велико име, ви почнете да га доживљавате као да то није онај ваш Драган него неки велики човек пред којим имате трему. Годинама сам са њим договарала да у Библиотеци направимо неку врсту изложбе и онима који га поштују али не знају детаље његовог сликарства приближимо неки циклус, од чаробних бродова, до чувара копља. Мајстор је отишао и оставио нас да га се сећамо, да на његовим сликама тражимо путоказ како пронаћи суштину живота и часно живети. Неки се поздрављају са „Добар дан“, а са Бартулом сам то чинила уз „Пловити се мора“. Отпловио је, али и оставио сећање да се морате посветити својој пловидби на проналажењу себе јер у томе је смисао живота – рекла је.
Фафулићева је поручила да о Бартулином стваралаштву увек треба говорити као о великој целини коју је он годинама пажљиво склапао чинећи увек напредак за један велики корак.
– Тешко је говорити о једном његовом циклусу јер их треба сагледати све. Кроз њих се види развој сликара и сваки циклус се претапао у неки други, стварајући нову уметност. Сматрам да су „Чувари копља Светог Ђорђа“, један од најбољих, али оно што је много битније то је да је Бартула био један од наших савременика који је обележио лозничко сликарство и био један од највреднијих – рекла је Фафулићева.
Драган Бартула (64) је преминуо 29. августа прошле године у Лозници. Био је цењени педагог, учитељ у ОШ „Кадињача“, један од најплодотворнијих српских сликара, оснивач Галерије „Мина Караџић“, сценограф у великом броју позоришних представа КУД „Караџић“, дизајнер више књига, добитник бројних награда за сликарство, као и „Вукове награде“ Културно просветне заједнице Србије за 2017. годину. Као истакнути члан Удружења ликовних уметника Србије и Удружења ликовних стваралаца Шапца, као и Удружења ликовних уметника источне Херцеговине и Уметничког братства Манастира Добрун, имао је више самосталних и групних изложби и учествовао на бројним сликарским колонијама у земљи и иностранству. Више пута је боравио на Хиландару где су заувек остала и нека његова сликарска дела.
С. Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ЗБОГ ВРЕЛИНЕ И СУШЕ УЧЕСТАЛИ ПОЖАРИ – Ватрогасци немају предаха
КОД ПЧЕЛАРА ЗОРАНА ЂУРИЋА – Удисање пчелињих кошница
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
