НАШИ СМО – Коп(к)ање

После две и по године ”заборава”, последња три месеца литијум је враћен у жижу јавности и једна је од најпомињанијих речи у Србији. Општа мобилизација За и Против је на снази па се пуца из свих оружја и малтене не бирају средства како би се доказало чији су ставови једино исправни. Са једне стране се ствара слика да ће јадарит донети благостање, рај на земљи, са друге да ће долина Јадра, али и много шири регион, бити пустош у коме живота нема.

Званично је јадарит откривен у долини Јадра пре две деценије. Рекло би се више него довољно времена да се стручна и остала јавност упозна са позитивним и негативним странама евентуалне експлоатације јединственог минерала који у себи има литијума и бора. Испоставило се да из разних разлога није било тако, прво се причало само о предностима, а онда се почело одмотавати клупко и схватати да баш и није све тако ружичасто и да и те како има простора да се добро промисли треба ли копати или не. Данас знамо где смо, бар донекле, имамо две више него супротстављене стране, ону која је из све снаге За, и ону која је исто, ако не и још више, Против.

Шта се дешава када се у неку причу крене на погрешан начин, гледамо последњих месеци. Не бирају се речи, дају невероватне квалификације, али ако народу то може и да се прогледа кроз прсте, они чији је тај народ, или би бар требало да га заступају и штите, баш и не. Ко може да одбрани квалификацију премијера да су људи који су у престоници протестовали против рударења литијума ”као распала банда” (?!). Да ли је он премијер и оних 5, 10, 30 хиљада људи окупљених у Београду или није? Са друге стране се, такође чују тешке речи, а све то не води решењу, већ све дубљем укопавању у сопствене ровове и удаљавању.

Како обичном човеку који није рударски инжењер, хемичар, биолог, академик,  логично објаснити да се неки од људи на водећим функцијама у јавности више залажу за копање него компанија која је уложила стотине милиона евра. Није, брате, логично. Као што није да стручњаци свих врста о јадариту имају потпуно опречна мишљења. Једни тврде да може уз рударење да постоји пољопривреда, а други да ће то неповратно угрозити животну средину. Ваљда су учили исту школу, састав јадарита знају и једни и други, па како онда код једних 1 и 1 јесу два, а код других нису? Зашто су стручњаци само они који подржавају ову или ону страну, а остали нису? 

Позива се на разговоре, праве комисије, траже чврсте гаранције, али тешко да се после домаћих салви увреда може плодоносно причати или веровати да ће нам гарантовати безбедност странци који су нам исту већ више пута угрозили, на овај или онај начин. Помиње се струка, али је она одавно подељена на ”нашу” и ”њихову”, изгубљено је поверење, а заговорницима копања није меродаван ни став САНУ (?!) већ траже неке боље стручњаке.

Права је епидемија Дунинг-Кругеров ефекта, психолошког феномена који подразумева да појединци са мањком знања и вештина имају нереално позитивну слику о сопственим способностима у односу на способности других људи. У преводу, мање компетентни људи себе сматрају професионалцима, а компетентнији људи имају склоност да сумњају. Што је нижи ниво вештине – то је веће самопоуздање. Данас није мали број људи који имају формално знање, стечено овако или онако, али постоји ”на папиру” и обављају неке одговорне функције, али реално стање ни изблиза не одговара томе. Такви не само да немају способности за неки задатак, већ им недостаје и способност да препознају своју неспособност.

Психијатри то објашњавају да особа не само што нешто не зна или не уме, већ није ни способна да зна – да не зна. Давно је Вук забележио – Благо оном ко зна да не зна, а хоће да зна, али су такви у дефициту.  Онда имамо море ”стручњака” о јадариту, они не слушају струку, већ им је главни аргумент за копање да ће бити ”пара ко салате”, мада последњих дана храбре речи да ”зарада никада није била и не може да буде важнија од здравља”.

Где је одговор на једно просто питање – зашто земље у Европи које имају литијума више него ми, Аустрија,  Француска или Немачка, неће да се обогате, напредују, још више развију и слично, већ  настоје да се копа у долини Јадра? Можете ли да замислите ситуацију, и то прихватите без трунке сумње, да у вашем и комшијином дворишту има дијаманата, код њега чак више, али он неће да копа већ убеђује вас да ви то радите и гарантује да ће бити све ОК? Зар вас не би коп(к)ало да ли ту нешто, ипак, дебело смрди?

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Медаље

НАШИ СМО – Тата

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за иОС уређаје на Апп Сторе или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Гоогле Плаy продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wордпресс (0)
Дисqус ( )