ТРЕЋИ ПУТ ИЗЛОЖБА У „ВИСКОЗИ“ – Прича дуга 70 година

У разрушеној фабрици „Вискоза“, на спрату њене некадашње управне зграде, Лозничанин Александар Костић данас поподне трећи пут је организовао документарну изложбу о некадашњем југословенском хемијском гиганту. Датум 7. јул је симболично изабран за овај догађај у знак сећања на дан који је „Вискоза“ некада обележавала као свој, а, да је наставила да ради, сада би славила свој 70 рођендан.

Лозничани, бивши радници и студенти из Београда, пењали су се разрованим степеништем, које је Костић уз помоћ мајке и неколико пријатеља уредио како би се њиме могло стићи до простора у којем је поставио изложбу. Како је и најавио, сада нам је и потврдио да је овогодишња поставка уједно и последња коју организује.

– Поклопило се лепо да трећа изложба буде у знаку јубилеја, седам деценија од оснивања „Вискозе“ и зато сам позвао бивше раднике, али и грађане који нису пословно били везани за фабрику да дођу у што већем броју како би освежили успомене и сазнали нешто више о некадашњим погонима у којима је својевремено радило око 12.000 радника. Изложба је последња јер је довољно од мене као појединца да организујем овакав догађај што, иначе, нико никада није урадио у земљи и шире. Три године за редом је сасвим довољно. Други разлог што даље нећу наставити да излажем све оно што сам пронашао у растуреним канцеларијама и халама је то што ме кошта финансијски а истрошим се и емотивно током припреме. Мислим да је и ово довољно, мада, можда, у будућности урадим нешто слично, а да ће бити везано за „Вискозу“ – казао нам је Костић.

За разлику од прошлих, ову поставку је допунио списковима свих генералних директора „Вискозе“, од оснивања до гашења, подацима о сваком погону, њиховој изградњи и производима које су производили, као и неким датумима значајним за фабрику. Један зид је одвојио за фотографије старе Лознице, Градилишта и Бање Ковиљаче.

– У круг фабрике нисам ушао од 2002. године, када сам отишао у пензију. Тада је још радила, а како сада изгледа нисам могао ни да сањам. Због здравља долазим у амбуланту на Градилишту али у фабрику нисам крочио. Тужно је ово видети, али је и лепо што се један млад човек сетио да овако нешто уради. Почео сам 3. јула 1971. да радим, када је Раденко Комарчевић био генерални директор. Радио сам у Предионици, а касније сам прешао у Продају – казао нам је Јовица Закић.

Јовица Закић

Изложбу су посетили и студенти треће године Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета из Београда. Ово им је део студентске праксе у оквиру које су одлучили да ове године истраже културни значај и друштвено-економски утицај „Вискозе“ у граду.

– Занимају нас приче радника и њихове успомене, али и младих који нису ни запамтили време када је фабрика радила. Да сазнамо да ли постоји жеља да се неки део фабрике сачува или обнови за неке нове потребе – рекао је за портал ЛН Марко Пишев, ванредни професор на Факултету.

Марко Пишев

Велика посета изложби била је највећа награда организатору, који је, подсећамо, пре неколико година први пут „Лозничким новостима“ показао на стотине пронађених филмова с негативима фотографија које је брижљиво сакупио, опрао, средио и оставио у личној архиви. Пронашао их је по разрушеним канцеларијама „Вискозе“ не верујући да пре њега нико други, чак ни они који су, можда, били надлежни тако нешто да учине нису то сачували и предали у неки званични архив или музеј. До сада се ништа није променило, а он је одлучио да све то сачува у кући, као вредан документ једног времена и развоја града.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У ГОРЊОЈ КОВИЉАЧИ – Младић нестао у Дрини

БАЈКЕРИ У ЛЕШНИЦИ – Европа на точковима

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )