НАШИ СМО – Руда

“Да немам хлеба да једем”, што би рекао наш народ, не бих продала имање, своју дедовину, очевину, њиве, воћњаке, кућу, зарад прљавог новца, ако знам да ће ту, на том плодном тлу, у зеленој оази, нићи сиви рудник, а знамо шта он све доноси са собом. Али свако чини према савести.

Неко ће рећи, нису знали, морали су, притискали су их. Приче за малу децу. Приватна својина је загарантована и ко може некога да натера да прода земљу страној компанији. Треба и знати коме продајеш. Нису знали? Зар у ери интернета где једним кликом може да се сазна све о компанији која вам нуди новац, видети коју “лепоту” и “благодети” доноси са собом широм света.Ако не знају ови старији, ту су млађи да им покажу. Али, такав смо ми народ. Прво нећемо, бунимо се, па онда мало помало па, прихватимо.

“Рече ми један чо’ек” који ради у тој аустралијској компанији: “Не разумем чему толика фрка. Тачно, било би загађење, али не тако страшно како говоре” – рече и не трепну, а ради у пустињи аустралијској до које се стиже авионом, где у близини нема ни живе душе, ни кенгура, само непрегледна црвена земља и велике машине. Тамо, у тој Аустралији, та компанија зарад проширења рудника уништи и пећине домородаца старе хиљадама година које представљају својеврстан музеј наслеђа. Мисле паре могу да купе све па и нечију тугу, а то што су уништили историјско наслеђе “пуј пике, не важи се”. Па и ти домороци, боље да се социјализују и упристоје већ једном.

Сада тако имамо пројекат који је обустављен а фирма задужена за пројекат још увек ради – није јој забрањен рад, има сва права као и друге фирме. И у њој су запослени људи и са наших простора који нешто тамо раде, ено их на шабачком путу. Елем, пројекат обустављен, стопиран – што значи никад не реци никад. Шта, уосталом, у овој земљи вреди реч политичара? Ништа. Толико пута су нас слагали, преварили, обманули. Ми треба већ једном да схватимо да у политици реч не значи ништа (ретки су они који је држе), постоји само интерес, “уградња”, зарада.

Горње Недељице су наше локално Косово, људи су добили новац и отишли, неки тешка срца, али отишли су, пристали су, профитирали су највише они који су имали напуштена имања, викендице у које нису ни долазили.

А зелени горњи Јадар, плодни крај, ако овај народ буде дозволио, биће претворен у сивило. Биће руде, биће плата за нове раднике, а када се све исцрпи, заврши, остаће тоне и тоне јаловине, кажу у чврстом стању као да је то олакшавајућа околност. И она ће се временом разградити што значи – загађене реке, ваздух, земља, уништене животиње, биљке, људи болесни.

Неко ће рећи – све што власт намери, то и оствари, све зарад интереса. Али, само од људи зависи да ли ће у томе успети. Пре пар година, сада већ бивша министарка, рече да ће после урађене Студије о утицају на животну средину бити расписан референдум. Да ли ће? И шта он уопште значи ако је већина струке, а такав је став и САНУ, рекла своје – да нам рудник не треба?

Што се тиче људи, они су већ одавно “загађени”. О томе сведоче и коментари на плаћени оглас “проказаног” предузећа које је заједно са једном лозничком консултантском кућом расписало конкурс који нема везе са рудником. Па нека огласа, да видимо ко се гади, а ко не њихове, како неко написа, “окупаторске” помоћи. Неко помену кривичну одговорност због објављивања огласа, требали да се сви медији у Србији затворе јер сви објављују информације и рекламе о овој фирми, њихови представници гостују у емисијама на националним фреквенцијама па и РТС-у. Па зар све треба затворити? Зар неки имају тако мало поверења у друге кад мисле да ће их нечије слаткоречивости поколебати? Неки, вербално, нападају ЛН једини локални медиј који од почетка објављује информације о свим акцијама грађана и удружења који су против отварања рудника, једини који преноси мишљење струке о овој теми. Једини који поштује основно новинарско правило да се чују обе стране.

Да је ово земља противречности потврђује и акција државе – повратак младих на село, оживљавање села. Како то лепо звучи. Само што се у лозничком крају сеоска имања због рудника продају, купују се станови (који се граде на сваком ћошку) и одлази са села у град. Све наопачке. Али, живјеће овај народ!

Верица Мићић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Геноцид?

НАШИ СМО – Шлем, па у школу

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )