О Пројекту „Јадар“ у јавности су кружиле многе неистине и невероватни подаци, чији је циљ био да се јавност застраши и да се пројекат прикаже као штетан по животну средину и становништво ван сваке реалне основе. У овом чланку износе се обједињено могући утицаји и предвиђене мере заштите животне средине, до којих се дошло након студиозног дводеценијског истраживања и рада на Пројекату „Јадар“, на основу података и модела који су у свету препознати и прихваћени.   

Први део

МОГУЋИ УТИЦАЈИ РУДАРСКИХ АКТИВНОСТИ ПРОЈЕКТА „ЈАДАР“ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Предложени изглед процесног постројења појекта Јадар

Иако је на подручју доњег Подриња рударство развијано још од давнина, тек у доба модерне Србије, оно постаје привредна делатност којом држава управља. Током друге половине 20. века почеле су да се развијају мере заштите животне средине, али су оне системски обједињене и постављене као законска обавеза тек 1991. године[1]. На пројекту „Јадар“, животна средина је посматрана од почетка пројектовања подземног рудника као обавезaн део у оквиру којег се примењују стандарди еколошке заштите, према прописима Републике Србије и Европске уније, са циљем ублажавања утицаја рударских активности.

Разноврсност рударских активности

Након што је 2004. године пронађен јединствени минерал јадарит, који садржи бор и литијум, а затим дефинисано лежиште руде, предузеће „Rio Sava Exploration“ д.о.о. Београд је започело пројектовање подземног рудника, процесног постројења за прераду руде и депоније индустријског отпада. Развој ове три локацијски раздвојене а процесно повезане целине обухвата низ активности, од припреме терена, изградње објеката и инфраструктуре, затим отварање рудника, успостављања технологије ископавања до прераде руде. Затварање рудника и рекултивација терена, представљају такође део рударских активности за које се погрешно мисли да се изводе на крају. Планирање затварања рудника као и обезбеђивање финансијских средстава за извођење рекултивације се одвијају од почетка развоја пројекта подземног рудника „Јадар“.

При општем приказу рударских активности, потребно је детаљније приказати рад рудника јер се ублажавање утицаја на животну средину понајвише односи на свакодневне активности производње борне киселине, литијум карбоната и натријум сулфата.

Могући утицаји на животну средину и предвиђене мере заштите

Сагледавање утицаја пројекта „Јадар“ на животну средину, према законској процедури у Србији, отпочело је подношењем Захтева за одређивање обима и садржаја Студије о процени утицаја на животну средину пројекта подземне експлоатације лежишта литијума и бора „Јадар“, постројења за обогаћивање руде и одлагања јаловине настале при рударским активностима, још 2021. године. Анализе утицаја рударских активности спроведене су за све три фазе развоја пројекта, односно фазу изградње, фазу рада и фазу затварања. Имајући у виду веома сложен садржај ове студије, утицаји и мере ублажавања који се планирају биће приказани према средини у којој би се остваривали.  

  • Ваздух

Квалитет ваздуха

Потенцијални утицај пројекта „Јадар“ на квалитет ваздуха сагледан је на основу моделирања за различите параметре и на основу тога су одређене мере заштите како би квалитет ваздуха могао да одговара прописаним вредностима. Приликом појединих грађевинских радова, долазиће до емисије микрочестица, које могу да се преносе на већа одстојања и да остају дуго у ваздуху. Oдређена концентрација минералне прашине, односно укупних суспендованих честица (РМ10 и РМ2,5) настајаће услед рада рударских машина и технолошке опреме, али и услед подизања исталожене прашине са активних површина. У зависности од метеоролошких услова, ово би се дешавало пре свега у сушном периоду године.

Ублажавање емисије минералне прашине и свођење у законске оквире, предвиђено је поливањем путева, чишћењем приступних делова локацијама (нпр. депонији индустријског отпада, …), чишћењем и прањем точкова механизације, распршивањем воде по површини депонованог стенског материјала, индустријског отпада, постављањем заштитних баријера око активности при којим настаје много прашине …

До одређеног нарушавања квалитета ваздуха, у законом прописаним границама, може доћи и услед емисије издувних гасова из мотора утоварних, транспортних и свих других машина. Гасови који могу бити у повећаној концентрацији су угљен моноксид (CO), угљен диоксид (CO2), оксиди азота (NOx) и сумпор диоксид (SO2) али у прописаним границама. Ова потенцијална загађења, с обзиром на обим ангажовања механизације не евидентирају се као значајни узрочници угрожавања животне средине у настањеним подручјима. Само у фази изградње се могу очекивати повећане емисије оксида азота, чије се умањивање предвиђа употребом возила са мањом емисијом, али и организованим праћењем на мерним местима.

Бука

Анализа потенцијалних утицаја емисије буке, извршена је моделирањем утицаја буке путем софтвера LimA, Softnoise. Сви модели су креирани без узимања у обзир позадинске буке, односно идентификован је искључиво утицај активности пројекта „Јадар“ на буку у животној средини. Граничне вредности индикатора буке усвојене су према Уредби о индикаторима буке према којој за производно индустријску зону, бука не сме бити већа од 55 dB(A) током дана и вечери, односно 45 dB(A) ноћу.   Мобилни извори неће имати значајнији утицај на нивое буке ван граница производног комплекса и нивои буке ће се кретати у прописаним границама.

Поред оперативног управљања буком, да би се смањила јачина буке предвиђено је и коришћење хидрауличке и електричне опреме где је то могуће, инсталирање баријера за заштиту од буке, искључивањем опреме и постројења када се не користе, као и постављање опреме која је бучна далеко од стамбених објеката и одржавање површина путева у добром стању.

  • Вода

Процена могућих утицаја Пројекта „Јадар“ извршена је путем анализе плитких подземних вода до дубине од 50m, али и за дубље издани  у седиментима (50-310 m) које су под притиском. Њиховом анализом утврђени су односи комуницирања међу подземним водама, постојаност њиховог квалитета, прихрањивање рудничких вода, и друго. Ова процена је рађена применом математичких модела за сценарио припреме и изградње; рада и коришћења, па и затварања и конзервирања.

Могући утицаји на плитке подземне воде испољаваће се локално током припреме терена и изградње, у виду ограниченог смањења заштитног слоја плитких подземних вода, мањих осцилација нивоа плитке издани и локално промене правца кретања подземних вода. Међутим, с обзиром да су ове подземне воде у непосредној вези са површинским водотоцима, као и да се прихрањују атмосферским падавинама, могући утицаји су пролазног карактера.

Заштита површинских и плитких подземних вода остварује се спровођењем плана управљања водама, успостављањем осматрачке мреже, прописним складиштењем горива и хемикалија које се буду користиле, управљањем отпадним водама, и спровођењем водних услова и услова заштите природе.  

Током израде два окна којима је подземни рудник повезан са површином терена, предвиђен је повећани прилив подземних вода из серије седимената у подземне просторије рудника. Потенцијалне промене у количини и правцу кретања вода, као и пречник утицаја око окана (око 3 km)  су дугорочног карактера, јер се за потребе производње мора одржавати сува радна средина.

И на пројекту „Јадар“ настајаће отпадне воде, које ће се прикупљати у четири површинске лагуне (базена). За њихово пречишћавање предвиђена су два постројења и према прописима Републике Србије, квалитет пречишћене воде мора да буде према критеријумима II класе водотока, односно да одговара квалитету воде у реци у коју се испушта. Пречишћене воде би се повремено испуштале у реку Јадар, у количини просечног протицаја око 6 l/s.

Приликом израде вертикалних окана третираће се испумпане подземне воде, а развиће се посебан систем за третман рудничких вода, односно вода које имају високе концентрације соли и микроелемената. Такође је планирано и инсталирање система за секундарно прихватање отпадних вода око подручја где се оне буду појављивале. Цео ток настајања отпадних вода ће се строго контролисати, а аутоматским уређајима који обезбеђују да се непречишћене воде не могу испуштати, осигураће се да квалитет животне средине остане безбедан.

*             *             *

Приказане мере којима би ти утицаји били сведени у границама законом дозвољених, представљају најважније али не и све мере које су предвиђене. Контрола могућих утицаја током успостављања и рада пројекта „Јадар“ вршила би се путем мониторинга кључних параметара. Локална заједница би, осим развојних могућности, добила право да самостално организује мониторинг о трошку компаније „Рио Тинто“ како би могла да упоређује вредности са вредностима које би се објављивале на званичном сајту компаније. 

др Душан Мијовић, главни саветник за животну средину компаније „„Rio Sava Exploration“ д.о.о.

Др Душан Мијовић

Аутор чланка, др Душан Мијовић, геолог, је највећи део своје каријере провео у заштити природе и животне средине. Основни циљ његовог рада је да заједно са колегама  пронађе оптимални приступ за очување и заштиту природе, животне средине и биодиверзитета и да дефинише услове и мере заштите за успостављање и извођење техничких решења и пројеката. Учествовао је као члан Заједничког тела за оцену Студије о процени утицаја на животну средину вишенаменског канала Дунав-Сава, затим као члан Радне групе за завршетак израде Националне стратегије одрживог коришћења природних ресурса и добара, при Министарству животне средине и просторног планирања. Такође је учествовао у припреми нацрта Закона о заштити природе и бројним подзаконским актима. На факултету за примењену екологију Футура, изводио је наставу у оквиру научне области Наука о животној средини, односно групе геопредмета. Сада се налази на месту главног саветника за животну средину, компаније „Rio Sava Exploration“ д.о.о.


 [1] Донет први системски закон, Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 66/91).

Категорије
Подели чланак