ОДРЖАН ФЕСТИВАЛ ЖАРИ У ЧАСТ – Народно весеље на обали Дрине

„Ко доброту сеје, љубав жање“ извезено је на кецељи која се могла купити данас у Етно-селу „Сунчана река“ на једној од бројних тезги постављених дуж обале Дрине на Шотриној, Бибиној и плажи Вртови сунца у оквиру „Фестивала захвалности коприви и народног вашара“. Вежeна порука могла би да буде и мото данашње манифестације за коју Биљана Вујиновић, једна од организаторки фестивала, каже да је премашила њихова очекивања.

– Презадовољни смо, одзив је био бољи него што смо очекивали, имамо више од стотину излагача. Дошли су људи са свих страна, из Ужица, Шапца, Ваљева, Бачке Паланке, Крупња, Малог Зворника, Зворника, Бијељине. Одушевљени смо и ручним радовима и домаћом храном, лепа је атмосфера,с обзиром на то да је први пут, мислим да је одлично. Сада смо и ми боље схватили шта и како треба да урадимо и надам се да ће сваке следеће године бити све боље пошто планирамо да фестивал постане традиционалан – каже нам Биљана не скривајући одушевљење. 

Овим догађајем организатор је хтео да прослави коприву која вековима помаже нашем народу као лек и храна подсећајући да су наше баке и прабаке њом лечиле децу, а неки то и данас чине.

Бројни посетиоци могли су да купе изложене производе, почевши од ручних радова, меда и других п;елињих производа, разне врсте ракија па и ону од сувих шљива, слатка од купине, јагоде, дуње, па и од гљива – шумског пилета, јудиног и бабиног ува, сок и сируп од коприве…

Спремала су се различита јела од коприве, чорбе, пите, сир, пројаре, хлеб… Фестивал је био и такмичарског карактера, такмичило се у кувању јела од коприве и бирана је најлепша рукотворина.

– Дошли смо да прикажемо наша умећа и колико смо вичне да спремамо јела од коприве. Ретко је  користимо али сада када смо виделе колико су јела од ње укусна наставићемо да их спремамо. Имамо домаћи хлеб, ђувеч од коприве, соје и пиринча, а као прилог – јогурт, краставци, павлака и џанарика, затим, питу са копривом, пројарице са копривом и кукурузним брашном, проју са тиквицама, копривом, сиром, слани ролат са жаром. Од слатикиша – мафини преливени соком од коприве, а од аперитива ликер од коприве са каранфилићем и медом, ту су и сируп и сок од жаре –  набраја нам Новка Лукић, из Удружења „Рађевска нит“ у Крупњу које се бави се ручним радовима већ седамнаест година.

„3 у 1“ из Крупња

Од рукотворина показује сувенир „3 у 1“ који се поклања куму на венчањима, а чине га – пешкир, марамица и плетене чарапе. Ту су и пешкири, надстолњаци, марамице са монограмима, кесе за чај и сетови за славски колач, кесе за ускршња јаја, кецеље са интересантним натписима.

Александар Тадић из Доњих Буковица код Ваљева, изложио је разноврсне сиреве који садрже  различите зачине као што су, туцана паприка, сусам, бели лук, першун, сува шљива и, наравно, коприва.

Александар Тадић

Каже нам да се породично баве производњом полутврдих димњених сирева, све раде на свом газдинству и прерађују млеко од својих крава.

Весна Никитовић, из села Злакуса код Ужица, први пут је у лозничком крају, породично се бави грнчарством још од петог колена. На тезги су лонци, шерпе, тањираче, котлићи. Цене се крећу од 2.000 динара па навише, што већа посуда то је скупље. За своје производе имају и сертификат за квалитет.

Весна Никитовић

– Бавити се грнчарством је тешко, али волимо то да радимо. Познати смо у свом крају, наши производи се навелико купују и у Шумадији. Ко хоће здраво да се храни треба да користи сач из Злакуса – каже Весна.

Горан Гаврић из Лознице каже да продаје само домаћу робу од вуне, земље, дрвета, народну ношњу, чутуре. Каже да је роба на сајмовима и вашарима увек јефтинија па тако, мушки јелек кошта 12.000, а иначе је дупло скупљи. До сада је каже, пазарио чутуру и шајкачу.

Највеселије је било уз котлић у којем се крчкала чорба од жаре коју су припремали чланови Гљиварског друштва из Бање Ковиљаче.

– Имамо без глутена пројице са жаром, печуркама, чорбу од жаре запржену брашном такође, без глутена, затим, гљиваш са копривом и више врста гљива и слатко до шумског пилета, јудиног и бабиног ува – каже нам Словенка Бајчета и додаје да на такмичењима увек освоје прво или друго место па очекују да ће тако бити и овај пут.

Није, међутим, било тако, петочлани жири на челу са Даницом Алексић, шефицом кухиње, одлучио је да је најбољу чорбу од коприве припремила Драгица Јанковић из Осечине, на другом месту је цицвара од коприве коју су припремили чланови Удружења „Рађевска нит“ из Крупња, а на трећем месту су слатке куглице од жаре које је направила Милица Крстић из Малог Зворника.

Од рукотворина, најлепши је био јелек који је израдила Маријана Милошевић из Јадранске Лешнице, други је капут од пустоване вуне, рукотворина Вере Ђурановић Драгичевић из Лознице, док је на трећем месту ручно рађена колевка коју је израдила Лозничанка Оливера Лубарда.

Награде за обе категорије су исте, за прво место 300 евра, друго 200, а за треће 100 евра. Додељена је и посебна награда од 100 евра Удружењу „Бели анђео“ из Бијељине за најлепше постављену трпезу.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА О БИЦИ НА КОШАРАМА – Крвава граница не сме да се заборави

НАШИ СМО – Шлем, па у школу

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )