У МАЈУ, ПРЕ ДЕСЕТ ГОДИНА – Дани када је стигао потоп

У МАЈУ, ПРЕ ДЕСЕТ ГОДИНА – Дани када је стигао потоп

Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, мајске суме падавина 2014. у Србији кретале су се од 92,8 мм у Куршумлији до 317,6 мм у Ваљеву, а у Лозници је забележено 314,6 мм. У Лозници је тада поплављено 5.030 кућа, већином на сеоском подручју, 6.030 хектара пољопривредног земљишта, регистровано је више од 370 клизишта, десет кућа је неупотребљиво, а још 50 је оштећено

Пре десет година небо је у Србију буквално донело потоп, у само неколико дана под водом су се нашле куће, путеви, њиве, ливаде, порушени су мостови, прорадила клизишта, количине кише обориле су све дотадашње рекорде, направиле велике штете и што је најгоре, односиле су и животе. На удару се нашао и лознички крај као и три суседне општине, крупањска, малозворничка и љубовијска у којима су поплаве оставиле велике ожиљке и готово нестварне слике онога шта може природа кад полуди, као што је то било пре једне деценије.

У Лозници је киша почела у уторак (13. маја) поподне, а појачавала се од један после поноћи, и за само нешто више од 19 сати нападала је скоро 106 литара по метру квадратном, што је проузроковало недаће услед изливања река и бујичних потока.

Штира је поплавила улицу у Бањском шору и пробила на пут у близини “Вискозиног” хотела, а бујични канали поплавили су дворишта, њиве и објекте у Клупцима, где је ситуација била најкритичнија.

Клупци

У Лешници се излио Шачки поток, а због угрожености трафостанице запретила је опасност да без струје остану поред Лешнице и Доњи Добрић, Јелав, Стража, Ново Село и Чокешина. Изливањем Штире угрожен је и круг “Електродистрибуције” у Лозници па су радници тог предузећа чинили све да одбране главну трафостаницу како град не би остао без струје.

Пошто је растао водостај Јадра у свим селима у његовом сливу, савети месних заједница, заједно са члановима Штаба за ванредне ситуације, припремали су одбрамбене насипе, а интензивно се пратила и ситуација у приобаљу Дрине. Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, мајске суме падавина 2014. у Србији кретале су се од 92,8 мм у Куршумлији до 317,6 мм у Ваљеву. У Лозници је забележено 314,6 мм, а Београду 278,5 мм, што је скоро четири пута више од просечне мајске количине падавина.

Киша је падала непрекидно од 14. до 16 маја, количине су биле рекордне, у већини крајева од 60 мм до 120 мм (што је знатно више од просечних вредности за цео мај), у западној Србији од 175 мм до 225 мм, а у сливовима Јадра и Колубаре прелазиле су 250 мм. Рекордна једнодневна количина кише измерена је 15. маја у многим местима па и у Лозници од 110 мм. Тога дана је због изливања Јадра у Јелаву прекинут саобраћај на магистралном путу Лозница-Шабац, а вода је раније преплавила и пут према Текеришу у Јошеви.

Јадар, поглед са моста у Јелаву, јутро 14. маја

Пут није био проходан ни између Козјака и Липнице, Брадића и Великог Села, док је на заобилазном путу у Бањи Ковиљачи обустављен саобраћај због постављања цистерни које црпе воду из поплављених парцела. Око пола сата после поноћи, на средини је напукао бетонски мост на Јадру у Драгинцу који је вода поткопала, а за њега је тада било везано око 8,5 хиљада људи из 16 месних заједница. Јадар се излио на Карлагану и пресекао пут ка Драгинцу и магистрални ка Ваљеву.

Мост у Драгинцу

На подручју ЕД Лозница без напона је остало готово сто трафостаница, а радници лозничке “Електродистрибуције” успели су да одбране трафостаницу у кругу предузећа. Према тадашњим подацима ЕД Лозница, на подручју пословнице Љубовија без напона је 12, Малог Зворника 22, Крупња 15 и Лознице око 40 трафостаница.

У Лозници је тада поплављено 5.030 кућа, већином на сеоском подручју, 6.030 хектара пољопривредног земљишта, регистровано је више од 370 клизишта, десет кућа је неупотребљиво, а још 50 је оштећено.

Трбушница

У време поплаве евакуисано је и збринуто око 100 људи док је око две хијаде грађана било привремено смештено код родбине и пријатеља. О размери штете говори податак да су радници КЈП ”Наш дом” приликом асанације терена и из десетак села која су била поплављена уклонили око 15 тона угинулих животиња, оваца, свиња, крава и живине, а то није била коначна количина. Велика штета нанета је путној инфраструктури, а оштећено је и више мостова. штета причињена на целокупној територији Лознице том катастрофалном поплавом према прелиминарним проценама била је око 1,6 милијарди динара, што је приближно износу годишњег буџета града, а градоначелник Лознице Видоје Петровић о томе је информисао и тада премијера Србије Александра Вучића.

Крупањ

Крупањ је био једно од најразоренијих места тога маја. Четири дана био је одсечен од света, без струје и телефона, а екипа ЛН је међу првима ушла у то место када је пут постао проходан. Појавила су се и бројна клизишта и одрони, највише  у Брштици и Кржави. Излиле су се све реке, Ликодра, Чађавица, Богоштица и Кржава, а Јадар у Завлаци, Мојковићу и у Доњој Брштици.

Вода је пробила насип код болнице и гимназије, док је Кржава однела и део бетонског моста. Од 14. до 16. маја у Крупњу је пало чак 215 литара кише по метру квадратном, у поплавама су уништене 52 куће док их је 300 оштећено.

Уништено је 26 мостова, путеви, а велики еколошки проблем изазван је пуцањем депоније јаловине некадашњег рудника антимона “Столице” у Костајнику. Тада је огромна количина отровних материја кренула у Костајничку реку и даље у Јадар и Дрину. Према прелиминарној процени, послатој Влади 30. маја, крупањска општина претрпела је штету од 1,5 милијарди динара.

Процењена штета на територији општине Мали Зворник, након незапамћених бујичних поплава и одрона који су 2014. изазвани бројним клизиштима, била је око милијарду динара. Тада је огромно клизиште крај магистралног пута Лозница-Љубовија, у близини Моста краља Александра Првог Карађорђевића поделило општину на два дела. Мали Зворник је био одсечен више од 20 дана, саобраћај потпуно прекинут, а јужни део општине одсечен од центра Малог Зворника. Због тога је за прелазак пешака преко Дрине коришћена ХЕ ”Зворник”.

Као резултат мајских поплава 2014, укупно је 1.6 милиона људи било директно или индиректно погођено у читавој земљи. Поплаве и клизишта су изазвале смрт 57 лица, од којих се 23 удавило. Уз то, још 31.879 људи је привремено евакуисано из својих поплављених и уништених домова, од којих је 24.000 из Обреновца.

Десет година касније последице су отклоњене, али се, нажалост, и данас у речна корита баца смеће, не чисте се редовно, буја у њима вегетација, а мај 2014. је показао, нарочито у крупањској општини, да такорећи потоци за тили час постану бујичне реке које носе све пред собом и остављају пустош. Било, не поновило се, али не значи да неће и требало би чинити све да корита река и речица увек буду чиста јер нико не зна када ће природа поново полудети. Видели смо шта може, реприза није потребна.

Љубовија

У општини Љубовија штете од клизишта и поплаве према прелиминарним проценама биле су око 350 милиона динара. Највећа је била на инфраструктурним објектима. Срушено је шест кућа, оштећено 24, а 110 је било угрожено.

Т.М.С.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У ЉУБОВИЈИ – Одржан 15. „Гастро фестивал“

ЏИЈУ-ЏИЦУ:  ”ЛОЗНИЦА ОПЕН 2024” – Највећи турнир на Балкану

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )