МОНОДРАМА РАЛЕТА МИЛЕНКОВИЋА – Још су исти „Наши дани“

Колико лозничка публика вапи за квалитетним позоришним програмом и представама које могу да насмеју, али и подстакну на размишљање и коришћење живота показало се и на вечерашњој монодрами „Наши дани“ Радослава Ралета Миленковића, глумца и позоришног редитеља из Београда, који је осмислио комплетну представу још пре скоро пуне четири деценије.

Удружење „Градско позориште“ угостило је уметника у већ устаљеном простору за овакве програме, на сцени „Код Малише“, а у знак подршке домаћинима, Миленковић се одрекао комплетног хонорара у њихову корист. Представа је настала на основу Домановићевих и Дисових текстова, а Миленковић ју је први пут извео 1984. године на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну где је добио и „Златну колајну публике“. Како је рекао за портал ЛН, јубиларних 40 година од првог извођења обележиће 17. маја у Дервенти, где је као војник представу осмислио и изводио.

– Да, ја сам представу направио док сам служио војску, а као војник сам је и изводио на Фестивалу у Земуну. Од тада до сада, континуирано играо сам је 1.956 пута, а, ето, због великог интересовања Лозничана овде сам одлучио да је одиграм два пута у терминима од шест и осам увече. Представа је преживела разне друштвене системе, од социјализма па свих ових, не знам ни како се ово зове што је задњих тридесетак и више година оно чему ми присуствујемо – казао је Миленковић.

Како је истакао, представа је доказ генијалности Домановића и Диса јер то није питање само Пашићеве Србије, о којој су они писали, него „питање људске природе која је кварљива роба“.

– Нисмо се ми ништа ни опаметили већ напротив, чини се човеку да је све горе. Некада је то нама звучало као нека алегорија и фантазмагорија а сада смо достигли да нам је стварност још гора од онога што су Домановић и Дис писали. Ето, шта да радимо, наше је да говоримо и да играмо, а ја сам почашћен тиме што сам добио прилику да играм у једном новом позоришту. Јако је важно да град добије добро позориште, да људи који овде живе, публика која овде постоји, да има ту прилику да чује важне приче са сцене и да се тако заједно штитимо од лењости, заправо, од лењости духа, малодушја, да нас те приче подсете мало да смо људи, да имамо кичму, образ, срца и право да будемо људи – поручио је наш саговорник који, иначе, ову монодраму игра у Новом Саду већ петнаестак година у Позоришту младих, где је на редовном репертоару.

Играће је и преко лета и, како каже, срећан је што представа живи. Пресрећан је и зато што је свака публика у сваком месту иста и разуме о чему се ту ради, тако да му не може бити лепши доживљај него када то подели с публиком.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У НЕДЕЉИ ЦРВЕНОГ КРСТА – Награде за хуманост

ЉУДИ ЗА ПРИМЕР: МАГИСТАР ФАРМАЦИЈЕ МИРЈАНА МАНОЈЛОВИЋ – Најважнија је љубав према послу

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )