ЉУДИ ЗА ПРИМЕР: МАГИСТАР ФАРМАЦИЈЕ МИРЈАНА МАНОЈЛОВИЋ – Најважнија је љубав према послу

Ако радите посао који волите, онда ништа није тешко, а успеси које остварите као да се подразумевају. Наравно, тешкоћа које диктирају друштвене и економске промене увек има, али је на вама да им се прилагодите, пребродите и окренете их у своју корист. Магистар фармације Мирјана Манојловић, директорка Апотекарске установе "Лозница" којој је верна пуних 37 година, успела је са својим тимом да одоли бурним деведесетим а и овим потоњим годинама у којима су једна за другом гашене државне апотеке а приватне никле као печурке после кише

– Волим посао који радим и да се врати време поново бих изабрала фармацију, али треба имати доста ентузијазма, стрпљења са пацијентима, показати знање, бити на услузи. Овде људи дођу па ви ако приметите да некоме није добро, понудите чашу воде, кесицу шећера, позовете такси старијим људима или ако је потребно, Хитну службу. Времена су се променила, младе генерације су другачије, али мислим да је ово леп посао, наравно, ако то желите – каже магистар фармације Мирјана Манојловић, директорка Апотекарске установе “Лозница” којој је верна пуних 37 година. 

Фармација није била Мирјанина прва љубав. Завршила је лозничку гимназију, природно-математички смер и захваљујући својој разредној Слободанки Боби Милановић, заволела биологију али и математика је била њена љубав. Била је сигурна да ће се определити за биолошке науке.

– Међутим, у једном тренутку сам променила одлуку, можда и по наговору разредне, и уписала сам се на Фармацеутски факултет Универзитета у Београду 1982. године. Само смо се колегиница Биљана Орашанин, сада Антонић, и ја из те генерације уписале на фармацију, на ранг-листи била сам седма, а она једанаеста – прича нам Мирјана.

Факултет је завршила у 23. години са просеком 9,07. Као добар студент, била је стипендиста Титовог фонда, али када је тада Медицински центар “Подриње” у Лозници расписао кадровски кредит за стипендирање дефицитарног кадра што су фармацеути били, определила се за тај кредит.

– Од завршетка студија до почетка рада имала сам паузу од само месец дана и ево 11. маја пуним 37 година радног стажа. Од почетка сам у овој установи, повремено сам мењала колеге у другим апотекама, али све време сам овде. Била сам фармацеут за рецептуром, шеф ове апотеке, помоћник директора и в. д. директора од 2015. и у децембру исте године сам постала директор, ово ми је сада трећи мандат – каже она.

У то време су постојале само државне апотеке, у самом граду биле су три, код болнице, на Тргу Вука Караџића и у Диспанзеру Медицине рада код “Вискозе”. Оне су задовољавале потребе свих становника, али су онда дошла другачија времена, лоша за државне апотеке.

Суноврат државних апотека

– Почело је 1992-93. године у периоду највеће инфлације, свакодневно су се нивелисале цене лекова, суплемената и остале робе, што државне установе нису могле да задовоље и зато су почеле да се отварају приватне апотеке. Наше апотеке су биле празне све док на место гувернера није дошао Драгослав Аврамовић, јануара 1994. године поново је кренуо благи успон државних апотека. Ми још успевамо да се одржавамо мада је тешко функционисати јер смо ми неуговорени радници са РФЗО и налазимо се на тржишту као и приватне апотеке. Имамо уговор са Фондом и готовинску продају али плате не добијамо од Фонда, већ што зарадимо од марже. То је један од разлога зашто је доста државних апотека изашао из плана мреже здравствених установа које доноси Влада Србије – каже наша саговорница.

Мирјана Манојловић

Објашњава да су ово некада давно биле прва и друга народна апотека које су национализоване и ушле у састав Дома народног здравља, а после тога Медицинског центра (МЦ) од којег су се одвојиле у јулу 1993. године.

– У моменту одвајања имали смо 11 апотека, отворили смо још три у Клупцима, на шабачком путу и у Завлаци. Дакле, нама је држава, ипак, дала средства да бисмо могли да послујемо, ми смо из тог плана мреже јер послујемо средствима у државној својини. Начин уговарања са Фондом је у принципу исти као са приватном апотеком с тим што нама РФЗО расписује централизовану јавну набавку и одабира добављаче од којих наручујемо робу. Али, опстајемо захваљујући поверењу пацијената, односно корисника наших услуга и стручном кадру, имамо 28 фармацеута, од 55 запослених, што је велики проценат, и 20 фармацеутских техничара. Подаци из ранијих година показују да се у десет одсто апотека са којима РФЗО, односно Филијала Шабац, иначе, има потписан уговор, 20 одсто рецепата издаје на подручју које покрива ова установа, тако да највећи број услуга људи могу добити у нашим апотекама – објашњава она.

У Србији, иначе, тренутно има само десет државних апотека, раније их је сваки округ имао, у Мачванском их је било у Лозници и Шапцу у којем је већ дужи низ година затворена. Суноврат државних апотека почео је 2018. године увођењем јавних набавки и е-рецепата. Већина градова остала је тада без државних апотека, што је резултат огромних дугова које су годинама апотеке направиле према добављачима лекова и медицинских средстава. Због лошег пословања, ненаменског трошења новца, гомилања беспотребних медикамената у магацинима, нелојалне конкуренције и ниских маржи, као и због јавних набавки преко којих су били приморани да купују лекове, државне апотеке су дошле до руба пропасти. Апотекарска установа у Лозници није доживела ту судбину захваљујући Мирјани и њеном тиму.

Решење је у тимском раду

– Успели смо да се сачувамо различитим механизмима, различитим врстама услуга које пружамо нашим пацијентима, можда и разним промоцијама здравља, презентацијама фармацеутских кућа, друштвеном одговорношћу. На пример, ми радимо поделу терапије за штићенике Дома за децу и омладину “Вера Благојевић”, радимо бесплатно све што можемо и што је у оквиру номенклатуре здравствених установа на примарном нивоу што је везано за апотеке. Најважнија је љубазност. Ми радимо тимски, ја јесам тренутно директор установе, али сви смо ми тим и морамо да се усагласимо и направимо заједничке смернице како ћемо да радимо. Имамо имплементиран ИСО стандард још од 2008. године, који нам пружа већи квалитет услуге. Били смо награђени као друга установа у Србији за 2008. према тим показатељима квалитета, коју обрађује Завод за Јавно здравље, прва је била апотека у Суботици – истиче она.

Много је послова које се само у овој установи обављају. Овде се издају психоактивне контролисане супстанце за лечење болести зависности, наркотичке аналгетике за људе у терминалним фазама карцинома… То не раде приватне апотеке, можда само једна од њих. Постоје прописи и правилник о издавању тих лекова, међу њима су поседовање челичне касе, књиге евиденције рецепата која се оверава у Министарству здравља због увида МУП-а и других ситуација које би могле да се десе, као што су злоупотребе. Овде праве подељене прашкове тритурате јер је, нажалост, већи број деце са тим генетским алформацијама, срчаним, бубрежним аномалијама, где су потребне суб-дозе неког лека. Затим, издају највећи број помагала, око 85 одсто, за теже болести, карциноме дебелог црева, бешике као и друга помагала, примају фармацеутски отпад од грађана без надокнаде који предају овлашћеном дистрибутеру и то иде даље на уништавање.

Поред тога, учествују у пројектима Фармацеутске коморе Србије чији су чланови, сваке године обележавају Дан фармацеута 25. септембар, Дечју недељу. Претпрошле године је осам дипломираних фармацеута било похваљено, међу њима и Мирјана и њена колегиница за највећи број учесника на презентацијама. Учествовали су на Сајму родитељства у Предшколској установи “Бамби”, за Дан града на штанду су правили парфеме и кремице за децу. Мирјана каже да су били претече организовања промоција здравља, мерење артеријског притиска које су биле не само у Лозници, већ и околним општинама.

– Сви морамо да поседујемо лиценцу што подразумева да у току године постигнемо 20 бодова на различитим видовима континуиране едукације. Током рада човек мора да се усавршава не само на семинарима, за потребе стандарда завршила сам курс за интернет провериваче посебне сертификационе куће из Љубљане, едукацију из здравственог менаџмента, али човек и пре тога мора сам да се учи неким вештинама како продаје, тако и организовања службе и да стекне поверење међу колегама – истиче она.

Мирјана је добитник награде Фармацеутског друштва Србије 2015. године поводом Светског дана фармацеута, то је најстарија организација фармацеута из разних врста делатности. Заједно са дипл. фармацеутом Далиборком Миловановић, њеном помоћницом, обавља попис фармацеутског културног наслеђа у апотекама у сарадњи са Музејом науке и технике и Министарства културе. Установа је добитник Плакете града Лознице за 2022. годину. 1. јула прошле године прославили су 30 година од када су постали самостална установа и у сарадњи са музејима фармације, науке и технике и Музејом Јадра организовали су изложбу “Танка линија између лека и отрова”.

У прилог томе, упозорава да се путем интернета продаје велики број непроверених лекова који нису прошли атесте код Агенције за лекове и медицинска средства и саветује да се пре куповине увек треба обратити лекару или фармацеуту.

Када је Мирјана почињала да се бави овим послом, било је мало фармацеута, данас Фармацеутска комора има око 8.000 чланова, регистра апотека у Србији нема, али се претпоставља да их има између 3.500 и 4.000 што значи да би у просеку била два фармацеута по апотеци како би и требало да буде по закону, мада у неким апотекама ради и више. Очигледно, посао фармацеута привлачи младе, надамо се да су ту струку одабрали из љубави баш као и Мирјана.

В. Мићић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ФУТСАЛ: ПРВА ЛИГА, ПОЛУФИНАЛЕ ПЛЕЈ-ОФА – Корак назад

НА ПАРТИЗАНСКОМ ГРОБЉУ – Обележен Дан победе над фашизмом

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )