НАШИ СМО – Кликтање

Много тога је одавно отишло ”у Хондурас” па је тако и у сфери медија, или онога што би се под тим требало подразумевати. Некада су се вести читале у новинама, слушале на радију и гледале на ТВ-у, а у ери интернета главну улогу одавно су преузели портали. Одавно тираж новина није битан, важан је портал и што више кликова, или што бољи шер, ако си ТВ, па, ако треба, а углавном је тако, и науштрб тачности информације. 

Најновији пример тога на електронском медијском небу је случај нестале девојчице Данке Илић из Бора који је данима главна тема. Насловима попут ”Нађена двогодишња девојчица”, или ”Сад ћу да испричам праву истину о Данкином нестанку” примарни циљ је привлачење читалаца да кликну на наслов и отворе  текст. Е, сад, што је у првом случају нађено дете, али у Аустралији, а у другом члан фамилије ”открива”, углавном, познате информације, нема везе. Наслов је мамац да привуче пажњу, да ”кликтач” у жељи да сазна нову ”важну” или ”ексклузивну” информацију отвори страницу, а то што се онда осети превареним или глупим јер се опет упецао на исту фору кад схвати да написани текст није ништа од тога, није битно. Циљ оправдава средства да се што више ”кликће” и тако буде ”читан” и као такав привлачан оглашивачима јер од нечега мора да се живи, а најбоље се живи, показала је вишевековна пракса, када се има доста пара. То траје већ дуго па више није изненађење да сте по милионити пут натрчали и увидели да наслов, најава и садржај немају баш неке велике везе. 

Ово бестидно варање јавности постало је ”нормално”, а кликтање односно кликбејт најзаступљенији облик манипулације онлајн медија. ”Жута штампа” је исто то радила пре интернета, када је стављала бомбастичне наслове ради продаје новина, а сада је принцип исти, али област другачија. Етика, истина, објективност, тачност, изгинули су појмови на медијском фронту где је никад више крокодила у никад мањој бари и где је све оно што је некада подразумевало новинарство, ту ”седму силу”, у поодмаклој фази изумирања. Време је полуинформација на свим пољима. Неко вам саопшти, каже, напише, вест која је само делимично тачна, без кључних делова, па читалац, гледалац или слушалац добије погрешну слику о нечему. У време брзог живота, ретко ко има времена да ”копа” по океану информација, упоређује исту вест и извуче колико-толико тачну информацију о нечему јер ”истина је, углавном, тамо негде”. Ем је скривена, ем је до ње све теже доћи. чак и за ону најобичнију, тако рећи сервисну, треба чекати да позвани добије нечију сагласност. Информације до којих се некада долазило на један телефонски позив данас захтевају стрпљење, а резултат, углавном, буде такав да су оне квалитета ”мућни па проспи”.

Некада је било медија који су заслужено носили епитет ”објективни”, где су се могле чути обе стране сваке приче (audiatur et altera pars – саслушајте другу страну, што рекоше још давно Римљани) и самостално извући закључак о нечему. Сада су ”њихови” и ”наши”, где је само страна којој су наклоњени у праву, а она друга је небитна. Ко ће се још бавити истином, а и чему она служи. Дошло је време да се све и свашта сврстава под медије, не поштују основна правила професије, а ”седма сила” (да је нека, не би била тек седма, каже један пријатељ) претвара се у огласне табле, држаче микрофона или читаче наручених питања. Ко је крив? Највише припадници ”седме силе” који или носе нечији дрес па пристају на све, или жонглирају по ивици ножа да преживе и остану највише што могу на трагу посла којим покушавају да се баве. Углавном, важно је добити clickbait, а буквално значи кликнути (click) и мамац, намамити (bait) тако да се свако бар једном осетио као будала када је из знатижеље кликнуо и схватио да је насамарен јер наслов и текст нису у некој вези. Али јесу клик и зарада. Тачка.

Неко ће рећи – таква су времена. Треба опстати на медијском небу па се користе сва средства. Док се ствари не промене набоље, ако се то икада деси, безобзирно се смеју (кликћу) лаж, превара, манипулација, обмана и полуинформација које неки обилато користе. Чак и у случају несталог детета. Клик је клик, а и нико вас не тера да кликћете. Решење? Пазите где и шта читате, слушате или гледате. Једноставно, зар не?

Или је лакше мозак у лер па кликтати јер ”таква су времена”.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Ми

НАШИ СМО – Поплава

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )