ЉУДИ ЗА ПРИМЕР: ДР МАРИЈА ЛАЗАРЕВИЋ – Доктор наука са више талената

Др Марија Лазаревић, специјалиста опште медицине, последњег дана фебруара постала је званично доктор медицинских наука - смер неуронауке, једина у Здравственом центру у Лозници. Једна је и од ретких лекара који воле да пишу, објавила је десет књига - прозе и поезије од којих су неке и награђиване и превођене на неколико светских језика. Члан је Менсе - удружења високоинтелигентних појединаца

Има људи којима образовања и усавршавања никад није доста, увек теже ка нечем вишем и не заустављају се на постигнутом. У малим срединама такви појединци су “ретке зверке” па сваки њихов успех не може да остане непримећен или би бар тако требало да буде. Лозничанка др Марија Лазаревић, специјалиста опште медицине, 29. фебруара званично је постала доктор медицинских наука смер неуронауке на Факултету медицинских наука. У питању је трогодишњи студијски програм за докторат где се, најпре, прати настава, полажу испити и на крају се пишу докторске студије. За сваку похвалу је и то што је прва на групи докторирала на овом смеру.

– Неуронаука је област медицине која се бави нервним системом, дакле, неурологија и психијатрија, с тим што је мој докторат можда више везан за психијатрију, али има и елемената неурологије пошто су у питању деменције. Испитивала сам повезаност болести са употребом различитих лекова који ремете метаболизам витамина Б12 пошто је овај витамин веома важан за нервни систем, али и за читав организам. Деменција може да настане из различитих разлога, један од њих је недостатак витамина Б12 који је важан, дакле, за нервни систем, за обнову миолина, за стварање ћелија коштане сржи, али је такође важан и за расположење зато што он утиче на стварање неуротрансмитера у централном нервном систему и услед његовог недостатка може да настане поремећај расположења – објашњава Марија Лазаревић.

Предавања широм региона

Када се уписивала на специјализацију, каже да није било више могућности, хтела је да се определи за психијатрију, међутим, тада за ту област није било потребе у Лозници па се одлучила за другу могућност, општу медицину која јој је, такође, била прихватљива.

– Међутим, није ми то било довољно па сам кренула на обуку из психотерапије – област трансакционе анализе, која је трајала пет година тако да имам и научне радове из ове теме. Потом сам решила да се упишем и на докторске студије, била ми је жеља неуронаука и указала ми се та могућност. Мени нису интересантне само психијатрија и неурологија, повезујем ствари и на основу тога доносим закључке. То, у суштини, и јесте општа медицина тако да ми је то, можда, чак и занимљивије него да сам се само бавила једном облашћу медицине – истиче докторка.

Као доктор наука може да предаје на факултетима, али и да настави са обављањем праксе. Прво њено предавања је, како каже, имала у лозничком Здравственом центру, затим на конгресима Опште медицине, а потом су уследили и други конгреси. Теме су биле различите – из опште медицине, психијатрије, ту су разни прикази случајева, закључивања из праксе, теме везане за колеге, за медицинско особље запослено у Служби опште медицине, Хитне медицинске помоћи. 

– Од Српског лекарског друштва, где сам члан у Научном одбору, добила сам позив за предавање пошто сам пре више од две године добила и звање примаријуса. Лане су ме позвали да држим предавање на конгресу токсиколога што је био већи задатак за мене. Из Лекарске коморе су ме позвали да држим предавање у априлу на конгресу у вези са имунодефицијенцијом (стање људског организма у којем је имуни систем недовољан или ослабљен у борби против инфекција). Држала сам предавања и у Хрватској, у БиХ у Сарајеву на Конгресу породичне медицине, затим, у Македонији на Конгресу југоисточне Европе где сам добила прву награду за најбољи рад и предавање – истиче наша саговорница.

Марија Лазаревић је израдила бројне пројекте, два је радила у сарадњи са Регионалним центром за талентовану децу и то под покровитељством Менсе Србије, удружења високоинтелигентних појединаца, чији је она члан.

– Желела сам да помогнем талентованој деци у регионалном центру, да скренем пажњу на њих. Правили смо радионице, предавања, долазили су и поједини чланови Менсе. То је био пројекат везан за психосоцијалну подршку, како да се та деца снађу у свету који није баш прилагођен натпросечно интелигентним. Само су два процента натпросечно интелигентних, свет је више створен за тих 98 одсто па оних два одсто мора да им се прилагоди. Желела сам да их упутим на оно што их чека, како да се уклопе, прилагоде. У другом пројекту смо кроз радионице усмеравали талентовану децу како да направе научни рад, пројекат, како да напишу књигу – прецизира она.

Љубав према писању

Марија је и члан Удружења лекара писаца “Видар” а одскора и Удружења књижевника Србије, објавила је десет књига прозе и поезије од којих су неке и награђиване и превођене на енглески, руски, шпански, турски и објављене су у антологијама Киргистана, Турске, Костарике, Индије. Посебно издваја научну монографију о лечењу и третману деце са поремећајима из спектра аутизма коју је објавила “Академска мисао” из Београда. Ускоро треба да изађе и збирка текстова “Хришћанство, православље и медицина”, које је написала за часопис Српске православне цркве “Православни мисионар” где је, како каже, покушала да повеже духовност и медицину.

– Инспирацију налазим свуда у окружењу, чак и у ординацији међу пацијентима, то су просто моје унутрашње емоције и мисли које преносим на папир. Књига “Психолошке игре политичара” је за сва времена, то је прво био мој рад из психотерапије на конгресу психотерапеута, који је наишао на одличну реакцију присутних. Треба да напишем и други део али ме успорио мало и овај докторат – напомиње она.

На питање шта би то било у другом делу, одговара “Можда и оне старе мало више разрађене теме, има ту неких мојих нових схватања политичке ситуације, тако да би било доста новог”.

Докторка Марија двадесет година ради са пацијентима на општој медицини, најпре у Дому здравља у Малом Зворнику где је била начелница Опште, хитне и кућне службе, а тренутно је шефица Здравствене станице у Лешници. Каже да дневно кроз њену ординацију прође и по седамдесет пацијената, ретко када је мање од педесет, што је више од прописаног.

– Не могу да вратим пацијента, нас две докторке овде радимо и доста је исцрпљујуће, али, ето, издржимо. У суштини, мени није лоше, други кажу да им је тежак терен, али ја сам се уклопила. Амбуланта је сређена, средила сам и свој простор – каже она.

Питамо је шта даље, одговара: “Даље нема, то је врх. Предстоји писање научних радова и књига”.

В. Мићић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Ми

ЉУДИ ЗА ПРИМЕР: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ – Треба пронаћи скривене таленте у деци

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )