НАШИ СМО – Ми

Кад смо били мали, родитељи су нас учили како се прелази улица – погледаш лево, па погледаш десно (може и обратно), и ако никога нема, пређеш. Када смо порасли и стасали за полагање возачког испита, у ауто-школи су нас учили да када се приближавамо пешачком прелазу, смањимо брзину и станемо чак и ако у близини приметимо пешака за кога и нисмо сигурни да ли хоће да пређе улицу. Тако су нас учили, али су многи од нас те лекције заборавили.

Колико пута сте као возач приметили да пешак не гледа ни лево ни десно када закорачи на пешачки прелаз? Колико пута сте као пешак приметили да возач не обраћа пажњу на вас и на пешачки прелаз и не смањује брзину, а камоли да стане? Одговорићете – па хиљаду пута!

Пешак мисли да он има предност и не размишља да му у сусрет долази возило којим управља возач који је, можда, уморан, дрогиран, пијан или је заокупљен телефонским позивом или је једноставно бахат. Он да некога пропусти, да стане, ма хајте, молим вас, шта вам пада на памет.

Тих једноставних правила којима су нас учили, нажалост, многи од возача и пешака се не придржавају. Сви негде јуре, журе, заокупљени свакојаким бригама, мислима. Улица се прелази са слушалицама у ушима па и када се креће улицом која нема тротоар, разговара се мобилним телефоном, не схватајући да се, можда, с леђа приближава возило за чијим воланом седи возач који је, такође, неопрезан, и у неком свом свету. И он разговара мобилним или пише, не дај боже, поруке па никога и не примећује. Кад се деси несрећа, ни један ни други нису свесни шта их је снашло.

Колико пута сте ушли у возило и нисте везали сигурносни појас, као – нећу далеко, шта може да ми се деси на тако краткој релацији. Сигурна сам да свако од нас има бар једног познаника који упорно одбија да веже тај исти појас који му живот може спасти. Као, стеже га, спутава (правила, правила, да би нас удавила).

Културе у свакодневном животу нам и те како фали, а културе у саобраћају понајвише. Узмимо, на пример, кружни ток на некадашњем градском тргу. што би наш народ рекао – “Ту се не зна ни ко пије ни ко плаћа”. Посебно је тешко укључити се ако идете из Пашићеве улице. Ретки су они из супротног правца који ће застати и дати вам предност. Иза вас нервозни возачи трубе а када они дођу на ред, њима трубе они иза њих и тако укруг. Нема пардона. Пре неки дан сам доживела да ме је бахати возач, мимо свих правила кружног тока, заобишао закачивши ми аутомобил при чему га је и оштетио (то сам видела тек касније) и псујући одјурио направивши невиђени прекршај на опште запрепашћење свих возача. А пошто је Лозница као што казује једна песма “Мали је ово град у њему све се зна”, бахати возач био је нико други до наставник у једној средњој школи сада у пензији, некада политички активан у странци на власти. А ја сам била у заблуди и све ове године мислила да је човек господин. Е, није. А колико је само таквих као што је он.

Запитајте се када сте пропустили некога ко је из споредне улице хтео да се укључи у саобраћај а не може јер колони никад краја. Можда га нисте видели на време па због тога нисте стали или вас баш брига не схватајући да ћете се и ви некада наћи у истом проблему. Колико пута замало нисте налетели на возило јер човек није на време дао мигавац за скретање (укључи га тек када почне да скреће). Да не говоримо о проласцима на црвено, претицању тамо где се не сме. Колико пута сте били у опасности да замало избегнете директни судар са возилом које претиче колону аутомобила а посебно када се то деси на кривини. Не знате ни откуд се ту створио. Па помислите “Ево, сад ће!” Нажалост, то се некада некоме и деси.

Ових дана полемише се да ли је у реду привремено одузети возило бахатом возачу јер то је приватна својина, а она је Уставом загарантована као неприкосновена. Наравно да је у реду, јер су у питању само они несавесни возачи, учиниоци тежег прекршаја који су претходне две године због тога и правоснажно осуђивани. Ако сте неком таквом позајмили ауто, онда сте награбусили и ви. После се са њим морате прегањати, али нека вам то буде наук за убудуће.

То смо ми, тешко се мењамо, споро се прилагођавамо правилима која постоје у уређеном свету где се казна плаћа и због мало снега на шофершајбни и то на сувозачевој страни (опасно претеривање) или ако вам нестане горива на ауто-путу па ви станете на зауставну траку да наспете у резервоар из кантице (угрожавате свој и животе других). Код њих се ништа се не прашта. Казна стиже на кућну адресу а бодови се скупљају. Али ми смо “Ми”, нисмо ми “Они”.

П. С. У уређеном свету бахати наставник био би кажњен на основу снимка са камере. А код нас? Сумњам.

Верица Мићић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Поплава

НАШИ СМО – На брвну

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )