НАШИ СМО – Поплава

Народ смо који врло брзо заборавља, показали смо то кроз историју која нам се у више наврата понављала и лоше нам наносила. Да ли нас је неко проклео или смо тако склопљени, захваљујући неком фалш гену, није лако одговорити, али да нам је сећање кратког даха, то је чињеница коју није потребно претерано доказивати. Без обзира на то да ли не памтимо дуже “од једног лета”  лепе или ружне ствари, грехота је то што им некад не дајемо већу пажњу и помен.

О ратовањима, погрому на Косову, историјским личностима, па и прогресу, изградњи, не бих овај пут, има у том низу доста тога, али, ето, рецимо, колико се нас сећа времена од пре само двадесет и коју годину, када је ретко ко користио мобилни телефон, пејџери су били на заласку, а о друштвеним мрежама да и не говоримо.

Када се недавно десио прекид у функционисању фејсбука, лако се могло схватити колико смо данас зависни од те врсте комуникације и информисања. Учинило се, за тренутак, да је паника већа него да се десила елементарна непогода, које нас, нажалост, такође нису заобилазиле протеклих деценија. Страх је први осећај који се код многих јавио јер су постали свесни да уместо са најближим и реалним пријатељима из окружења они деле своје емоције, доживљаје и лепе или ружне тренутке са хиљадама “виртуелних пријатеља”, од којих многе и не познају лично. Уместо да сећања чувамо у својим главама и срцима, евентуално у фото-албумима, препустили смо се некаквом серверу на који их слажемо у претераним количинама па их се сетимо тек када нас периодично та друштвена мрежа сама подсети на њих. Ето, колико рођенданских честитки данас упутите тим интернет пријатељима, а на колико сте рођенданских торти и кафа одлазили у реалном животу?

После страха, друга реч која је могла у том тренутку “распада система” доминирати јесте лаж јер схватамо да сви ти пријатељи, лајкови, коментари могу ићи у недоглед у замагљивању реалности и “стања на терену”, стварајући нам лажну слику о животу. Друго питање везано за сећања би могло бити колико памтимо само оне људе који су у протекле четири године напустили заувек овај свет, због коронавируса или било ког другог разлога? Тек кад неко оде, о њему се мисли, започиње општа распродаја бола, написао је у својим раним радовима с краја седамдесетих Бора Чорба и дефинисао наше карактере. Чудна су наша сећања и обичаји на која их покрећемо.

Иначе, оно што је била иницијална идеја за овај текст јесте стравична поплава која нас је задесила пре десет година. Кажу неки да се ружних ствари не треба сећати, али, рекао бих, није згорег понекад помислити на њих док не чинимо ништа да се тако нешто не понови. Сећања на средину маја 2014. године су неопходна, што због људских жртава, што због материјалне штете, али, ваљало би их активирати и због незапамћене људске солидарности која се тада пробудила у свима нама. Невоља је боља прилика да се тако нешто искаже него када је весеље и зато се понекад треба присетити какви заправо знамо да будемо када загусти.

Крупањ деценију после поплава скоро да ничим не подсећа на катастрофу какву је тада преживео. У споменима никако не треба прескочити један изгубљен живот, више од педесет порушених и триста оштећених кућа, око две стотине активираних клизишта, 25 срушених мостова. Све то у неколико дана горих него у време ратовања с конкретним непријатељима. Тог 17. маја, када сам с екипом ушао у Крупањ, био је малтене сравњен са земљом и прва помисао била ми је да се никада више неће вратити на пређашње стање. Срце моје Рађевине је стало, помислих. Срећом, погрешно сам мислио. Данас се тамо нормално живи, али пропаст која је преживљена не сме нестати у нашем памћењу као поплавом однета. Та општина данас не изгледа онако како понекад за некога знамо да кажемо “као да га је поплава избацила”, али ни ми сами не смемо тако изгледати, барем када желимо памћењем да сачувамо нешто за нова покољења.

Као што рекох с почетка, о косовском марту 2004, нећемо овде, он захтева много више и свакодневну бригу.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – На брвну

НАШИ СМО – Евровизиоманија

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )