НАШИ СМО – Евровизиоманија

Кад се каже Евровизија, зна се шта је у питању, не мора се рећи ни песма за Евровизију ни песма Евровизије – једноставно Евровизија. То је време када фанови ове манифестације са дугом традицијом, мало одахну и нађу уточиште од свих проблема са којима се боре у остатку године, време када нађу одушка у нотама аутора широм старог континента а од пре пар година и Аустралије. (Заљубљеници у јапански аниме филм заговарају да нам се прикључи и Јапан – победа би им била загарантована, али да певају на јапанском).

Елем, Евровизија је то, са свим својим врлинама и све уочљивијим манама које долазе с годинама како ова “дама” стари. Једна од мана је и што је све више оних који певају на енглеском језику уместо на  матерњем. Нажалост, уместо фестивала музике, радости, доброг расположења, све чешће пажњу јавности привлаче неке друге ствари почевши од појединих ексцеса током преноса па све до диригованог, речено народним језиком, “намештања” гласања приликом избора победника. Додуше, у томе учествују и земље нашег региона тако што највише бодова, углавном, дајемо једни другима.

Није више важно каква је песма већ из које земље долази. Примери су бројни, најсвежија је победа Украјине и њихове “Стефаније” (многи кажу – могло је да буде и “Трла баба лан да јој прође дан” опет би победили). Фаворит су и ове године. Уместо да политика буде искључена са овог фестивала добре забаве, Русији се већ неколико година не дозвољава да учествује, али, чујемо, да се тај рецепт ове године неће применити на Израел. Лично сам против таквих забрана, не треба мешати политику и забаву. Да не причамо о томе да је за успех на “Еуросонгу” веома важна и сексуална и родна опредељеност. Што си више различит, успех је извеснији (надам се да нећу бити погрешно схваћена – те различите не осуђујем). Спорна је била и победа Шведске прошле године, спекулисало се да је све намештено да би она  била домаћин на 50. годишњицу победе групе АББА на овом такмичењу.

Али, пре Евровизије, долази избор песме за Евровизију у  земљама учесницама. Тако и код нас. Ову годину ћемо памтити, опет, по неким другим стварима које су пратиле песме кандидате, ту пре свега мислим на две које су на друштвеним групама важиле за фаворите. Једна је проглашена за песму “косовског циклуса”, па су “неки тамо” најављивали њено забрањивање ако победи. Ова друга, мање мила фановима прве кандидаткиње, приказивана је у лику црне жене која је волела да носи цвет у коси.

Остале песме су неправедно гурнуте у други план мада је међу њима било оних које ће сигурно постати хитови (или су то већ), али се ишло на карту шта ће се Европи више свидети, шта ће на њу оставити бољи “уметнички дојам.” Не знам да ли су се и суседи тиме управљали када су гласали за песму “Рим тим таги дим” и оног симпатичног дечка који је побрао све наше симпатије и не само наше, већ и широм Европе.

Но, да се вратимо фановима. Моја пријатељица припремила се за финално вече да на миру одгледа ТВ пренос Песме за Евровизију (ПЗЕ), да ужива натенане у сваком тренутку и да на крају гласа за свог фаворита. Каже, спремила све – пивце, кикирики, грицкалице, ТВ одврнут скоро до даске. И нешто пре девет, телефон звони. Први, други позив, зову и неки који никад нису ни звали. А клинци ко клинци (мисли на своју децу), довели другаре, којима Евровизија баш ништа не значи, галама, довикују: “Утишај мало, не можемо да играмо игрице!” Уз то, као за инат, кабловска нешто кочи није добар интернет, ма какво црно уживање. Уместо једног пива да би смирила живце, попила их три и уз то и пар чаша вина (нестало пива). Ужас, уместо уживање. На крају нико од њених фаворита није победио, али је каже, мирно заспала. А што и не би после толико попијених пива. Бар то.

А дубоко у ноћ и ујутру рат на друштвеним мрежама. Те, требало је да победи шантелија (како је у шали назва мој колега), њену песму је народ изабрао а као ову другу је саботирао један члан жирија не уделивши јој ниједан бод. Можда и ту има истине, али шта да се ради. Благо нама, “ратујемо” због песама, више галамимо него око недавних парламентарних и локалних избора.

У финале овог такмичења, није прошла ни песма “Коло” која нас лепо осликава: “Коларићу панићу, плетемо се самићу, сами себе заплићемо сами себе расплићемо.”

У сваком случају, држаћемо фиге за нашу “Рамонду”, дивну песму мира која носи скривену али јаку поруку. Још само да ту поруку “прочитају” и они тамо у “Јевропи”.

Верица Мићић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Бе-бе-бе

НАШИ СМО – Боље бити пијан…

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )