ЉУДИ ТУ, ОКО НАС – Доживети стоту

Рецепта за дуговечан живот нема, кажу да је најзаслужнија добра генетика. Најбољи доказ за то је Лозничанка Милена Иванковић, која има 101 годину а дуг животни век наследила је од своје мајке која је такође доживела дубоку старост. Милена има двоје унучади, четворо праунучади од којих најмлађе има 16 година, има и седморо чукунунучади. Несрећним случајем муж је изгубио живот деведесете године, на прагу свих оних лоших дешавања – рата, санкција, немаштине. Али, није била сама, уз њу су била њена деца, већ одрасли син и кћерка са којима живи и данас. Имала је троје деце, али јој је један син умро.

Бака Милена, нажалост, не чује добро, изгубила је и вид, а у последње време је и слабије покретна. О њеном животу који није био нимало лак прича нам њена кћерка Гордана (68) која заједно са братом Драгољубом (76) брине о њој.

Гордана каже да јој је мајка причала да су Други светски рат једва преживели, кућу која се налазила на Владића брду где је тада живела са својим родитељима, три сестре и три брата, запалила је казнена експедиција па су се добро намучили док нису направили другу на истом месту. Сестру, која је била илегалка, ухватили су 1943. и стрељали у Драгинцу, иза себе је оставила двоје деце.

Милену живот није мазио, када се удала а имала је тада 22 године, поред бриге о деци, радила је већином мушке послове.

– Цео живот је радила, најпре у млину и то сама, млин се налазио овде где је сада кућа, а отац је држао ковачку радњу тамо где је сада тржни центар. Она је и њему помагала, морала је стално ватру да потпаљује, ја то знам јер ми је о свему томе причала. После је тата отворио кафану, ишли су и по вашарима, имали су шатру и када нестане печења, мама је долазила овде кући где смо гајили прашћиће, сама грејала воду, шурила прасад, редила и носила да се пеку – прича Гордана.

Милена Иванковић

Рад у млину допринео је да Милена од пре шест година остане без вида а до тада је, како каже Гордана, волела да чита новине, гледа вести на телевизији, да зна шта се догађа. Здравље је, хвала богу, добро служи.

– Једе све, има добар апетит и вероватно је то и одржава.Никада ни капи алкохола није попила, нити је пушила. Док је отац држао кафану, волела је да пије колу коју и сада тражи, али ја јој увек купим сок, она то и не примети јер је изгубила осећај. У болници никада није била, није имала ниједну терапију, не пије лекове, једино се понекад увече узнемири. Сада је мало боли стомак па треба да је водим на снимање – каже Гордана.

Иначе, баку Милену посетили смо заједно са Владимиром Мићићем, председником МЗ Степа Степановић, који јој је предао пакет упућен од лозничког Црвеног крста. Он се захвалио овој организацији што и на овај начин поклања пажњу старим особама.

Питамо баку, да ли је живот био бољи пре или сада? Не чује па јој кћерка понавља, она одговара: „Сада је боље, свега има а онда није било“.

В. М.     

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ФУТСАЛ: ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ – Нерешено у Новом Пазару

ЕКОЛОШКИ СКУП У ЛОЗНИЦИ – Нема зеленог рударења

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

                

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )