НАСИЉЕ НИЈЕ РЕШЕЊЕ – Проблем је у свести

Као девојчица, Зејна Муркић у школи није била прихваћена зато што је Ромкиња. Током одрастања, изборила се са проблемима, а сада, као јавна личност, покушава да промени свест и Рома и свих других о Ромима

– Један човек може нешто да промени за не знам колико година, али када бисмо се удружили, мислим да бисмо напредовали много више и као друштво, и као држава, и као свет – каже Зејна Муркић, позната певачица, која је ове године привукла посебну пажњу наступом на избору за представника Србије на ”Песми Евровизије”, али и указујући на проблеме са којима се Роми суочавају.

Зејна је Лозничанка која већ дуго живи у Београду, али се добро сећа детињства и проблема са којима се рано суочила. Одрастала је у породици која је била дружељубива, кућа је увек била пуна пријатеља и фамилије, владала је позитивна атмосфера, а онда је дошло време да се крене у школу. То јој није било ништа страшно јер је навикла на дружење, али, како каже, дете тек поласком у школу почне да упознаје свет.

– Била сам фино, симпатично дете, али сам била и јако тамне коже и та је различитост стварала отпор или страх од непознатог код друге деце. Нико се са мном није дружио током првог полугодишта, што је утицало на мене, створила се блокада па сам имала јако лоше оцене. Иако сам, иначе, била напредно дете, нисам могла да запамтим ниједан домаћи задатак па је једна другарица која је пролазила поред наше куће сваког дана мојој мајци говорила шта имамо за домаћи. Имали смо старог учитеља који није знао децу да учи кроз разговор, већ виком и исмевањем. Када би ме питао, а ја нисам знала одговор, збијао је ”шале” и деца су ми се смејала. Знала сам да то није исправно, али нисам плакала, он једноставно није знао шта ради – присећа се Зејна првих ружних искустава из школе.

Игром случаја, породица је морала да се пресели код Зејниних бабе и деде у Лозничко Поље, а она да промени школу. Промена средине по поласку у школу деци обично не прија, али је овога пута било другачије. У ОШ ”Вук Караџић” мала Зејна долази у одељење учитељице Оливере, која је била сушта супротност старог учитеља, и она је ставља у клупу са једном Јасном необичног презимена.

– И дан данас ми је Јасна једна од најбољих пријатељица. Она је, такође, имала проблем због презимена и била исмевана, што показује да није у питању само то што је неко Ром, већ свака различитост може довести до исмевања од стране деце која су неупућена и неваспитана. Деци је смешно све што је другачије, било да си буцмаст или мало спорије размишљаш. Није проблем само другачија етничка или верска припадност, имали смо другарицу која је била избеглица, Босанка, и прошла је пакао у школи јер је другачије причала – објашњава Зејна.

Када је стигло тинејџерско доба, почела је да размишља о томе да, иако је лепа и згодна, неће имати дечка када и друге девојке, ако је виде као ”другу врсту”. Тада је могла да се дружи само са неким ко јој је баш добро познат, постојао је проблем са стварањем нових познанстава, што сматра да је била подсвесна блокада због неприхваћености. Ипак, са 19 година имала је првог дечка, сина породичних пријатеља, који није био Ром.

– Тако сам видела да вера у себе и позитивна енергија некако увек нађу пут. То што ти се дешава може да створи несигурност, али не зауставља те да напредујеш. На почетку каријере сам такође била несигурна да ли сам прихваћена зато што сам другачија, а касније сам схватила да ми је то предност јер нико не може да ме не примети када уђем у просторију, а за то се многи боре. Са друге стране, и људи са којима сам радила су вероватно били несигурни па сам увек имала неку ”белу” девојку да пева поред мене – каже.

Пажњу коју је привукла на избору за ”Песму Евровизије” Зејна је искористила да каже нешто што би могло да промени ствари јер сматра да они који имају прилике да указују на проблеме треба то да чине, а не само да гледају своју корист.

Да популарна певачица може да помогне променама уочило је и Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог па се Зејна на многим догађајима појављивала са министром, УНХЦР ју је позвао да учествује у хуманитарним кампањама, као и разне организације које се баве образовањем ромске деце и омладине. Пред њом су још неки пројекти кроз које ће се позитивно утицати на младе Роме и децу.

– Колико год то звучало као клише, мислим да треба да издвојимо време да променимо свет набоље. Рекла сам и урадила оно што би требало свако да уради и то није маркетиншки трик. Треба да причамо о томе зато да бисмо људе који не знају да се снађу упутили, а оне који су прости и примитивни навели да се посраме и промене. Што више причамо, то ће постати нормалније, престаће да буде табу. Потребно је много борбе за нормалне животне ствари, а само треба рећи оно што мислимо. То сам урадила – каже.

Оно што је, сматра Зејна, велики проблем јесте несигурност код родитеља ромске деце. Ако они нису сигурни или, каже, не воле себе и немају шта да пренесу на децу, онда ни она не могу напредовати.

– Волела бих да ова генерација родитеља буде последња тог старог кова која учи децу да је битно само да имају занат и да се девојчице удају, да треба да се склањају и да је довољно само то да те прихвате да се не издвајаш, да је на скали од један до десет довољно да будеш два. Мислим да је то дугогодишња траума, а када бисмо радили на едукацији и развоју свести, онда бисмо знали да је срамотно да се неке ствари дешавају. Родитељи ромску децу треба да уче да воле себе, да вреде много, да стичу сигурност. Лако је бити жртва, устани и брани се. Моја кћерка нема моју боју коже, отац јој није Ром, рекла сам јој да сам Ромкиња, и она је, али у Београду је другачија средина. Овде људи гледају да ли си им некаква опасност, да ли их угрожаваш некако и не занима их одакле си. Примитивнији је приступ у мањим срединама – напомиње Муркићева.

Пошто је упућена у неке проблеме са којима се ромска деца суочавају, Зејна каже да мисли да деца која код куће немају довољно љубави незадовољство искаљују на другој деци. Недавно је један дечак малтретирао ромског дечака који је одличан ђак, из добре породице, за пример по сваком основу, а био је вређан да ”смрди”. 

– Роме повезују са сиромаштвом, а око 20 одсто Рома јесте у таквом положају, на улици је и проси. Остали су добростојећи, напредују, зарађују и мислим да је време да Роми престану да се повезују са старим гвожђем и картоном. Да престане да се генерализује. Све то може да се промени разговором и да се свест људи подигне, а преко је потребно да се кроз школовање превазиђу та старинска схватања. Са УНХЦР-ом сам имала кампању за то да сви Роми добију документа, да се пријаве, да њихова деца имају здравствено осигурање и да могу да се упишу у школу. Огроман проблем постоји и мислим да ће се резултати видети за десетак година. Колико год то деловало далеко, свака промена је плус – верује у напредак популарна певачица.

Изузетно је важно да Роми себе не виде очима оних који су заслепљени мржњом према свему другачијем, а то често није тако. Чак ни када су успешни и далеко од улице. Зејна каже да је људи често не виде као Ромкињу зато што је лепа и успешна и то јој кажу – ”Уопште не изгледаш као Ромкиња, никада не бих рекао, фина си, лепа, паметна и лепо разговараш”.

– Баш тада нагласим да сам класичан пример Ромкиње и да то не утиче ни на моју лепоту нити на било шта друго. Шта то значи, да Роми не умеју да разговарају, да су животиње? Не кривим никога, и напредни Роми траже изговор да их не назову Ромима. Недавно се на једном скупу Уније Рома, јавио за реч човек који је, мислим, професор и рекао да он својим ставом мења поглед на себе и да је срећан што га људи не гледају као Рома. Рекла сам му да има комплекс већи него било ко кога знам јер жели да га људи не виде као Рома. Прво, они виде да си Ром јер се то види. Друго, то што су ти рекли да ниси Ром твој је пораз јер сам себе не волиш и не признајеш. То је велики проблем и код богатих и код сиромашних, и код образованих и код неписмених. Није проблем ни у новцу ни у образовању, већ у свести. Већина људи, и Рома и Срба, као да је стала у развоју и све добро што ураде пониште погрешним погледом на свет. Верујем да многој ромској деци служим као пример да обична особа може да постигне много зато што жели да ради на томе, а не зато што неко стоји иза ње – наглашава Зејна.

Н. Т.

Фото:  Лична архива

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАСИЉЕ НИЈЕ РЕШЕЊЕ – Интернет је јавна сфера

НАСИЉЕ НИЈЕ РЕШЕЊЕ – Подршка рањивим групама

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за иОС уређаје на Апп Сторе или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Гоогле Плаy продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wордпресс (0)
Дисqус ( )