НАСИЉЕ НИЈЕ РЕШЕЊЕ – Интернет је јавна сфера

Историја људског рода показала је да нема те добре ствари коју лоши људи неће злоупотребити. Разлози могу бити различити, али суштина је иста. Тако је и интернет, уз много добра, међу којима је и слобода изношења мишљења, донео и штошта лоше па и злоупотребу могућности да се мишљење јавно износи.

Даниела Вукчевић из Црне Горе аналитичарка је Дибанка (Дебунк.орг, Литванија) који покрива балтичке земље, Пољску и Балкан. Како каже, иако је у Црној Гори, истраживање дезинформација и садржаја на друштвеним мрежама не може се ограничити језиком па се обухвата све што се може разумети без преводиоца.

Она је, анализирајући коментаре на друштвеним мрежама, првенствено фејсбуку, приметила да људи више не реагују негативним коментарима само на негативне садржаје, већ и на позитивне текстове.

– Била сам у позицији, то се односи на прошлу годину, а анализа је објављена прије пар мјесеци, да прочитам текст о геј пару, ако се не варам, из Гроцке. Текст је професионално беспрекоран, али оно што сам прочитала у коментарима је страшно и није само да садржи алузије, него и отворене позиве на насиље, да не улазим у појединости које су грозне. Не желим да именујем медиј, али то показује зашто се мора радити на систематском рјешењу регулације коментара. Тај медиј очигледно нема особу задужену да надзире коментаре и пар о којем је писано је, вјерујем, био у позицији да види те коментаре и то да их види више десетина пута и да буде свјестан да је поново изложен некаквом линчу. Медији као медији, из моје перспективе нису спорни. Било који медиј па чак и таблоиди, зато што су то људи са именима и презименима, са адресама и ПИБ-овима и можемо их лако пронаћи. Постоји и антидискриминативно законодавство и можда ће се провући један, два, три, пет пута, али ће десети пут то да плате јако скупо –  каже Вукчевићева.

Она указује на то да је данас велики проблем то што људи не доживљавају интернет као јавну сферу зато што га имају у кући. Седећи у свом дому сматрају да у свом дневном боравку могу да пишу било шта.

– Не можемо. Нас су учили да у својој кући можемо да вјерујемо у било шта и да носимо мајице са свастиком, али када излазимо из куће и улазимо у јавну сферу, морамо да се умијемо и очешљамо, а ту мајицу да оставимо у кући и понашамо се по одређеним стандардима. Мета, односно фејсбук, као друштвена мрежа, има подјелу на три дијела одговорности за садржај. Дио они преузимају у смислу да ће филтрирати псовке или негативан језик, да ће уклонити такав садржај, дио је на креатору садржаја, било појединцу, групи, страници, медију, који има обавезу и могућност и да забрани коментарисање и трећи дио је на корисницима који могу пријавити садржај, а фејсбук ће га преиспитати. Тај дио, показало се, не ради – указује Даниела.

Она наводи да је јасно како могу да раде десничари из било које бивше југословенске републике, на који начин и на како ниске гране то може да падне, али да су сви сагласни у нападима на сексуалне мањине.

– Потресно је, заиста, то што, чини ми се, нема воље да се то ријеши, а мора се ријешити. Не могу то завршити ни једна организација, нити један појединац. Само у Црној Гори било је случајева да организације у року од мјесец дана подносе 200 пријава полицији због коментара са елементима говора мржње, а то је за Црну Гору, која има пола милиона становника, трагично велики број. Мора се тражити систематско рјешење, или ћемо преузети одговорност за оно што се објављује, или нема коментара – наглашава.

Сваки пут када се покрене тема истополних бракова, распламса се говор мржње и нижу се тврдње како је циљ разарање породице, цркве, традиције и било чега другога што може пасти на памет. Даниела каже је таквих спорења било и у Црној Гори па и да су и расправе у црногорском парламенту знале да изгледају трагично. Ипак, тамо је усвојен закон о истополним браковима.

– И ево, иако смо мислили да ће небо да се сруши, ми и даље живимо под истим небом. Црна Гора је у односу на регион, али и многе земље Европске уније, усвојила много закона који олакшавају живот сексуалним мањинама не само што се тиче бракова, већ и, на примјер, промјену докумената трансродних особа и прије него што дође до операције. Доста смо се бунили, свашта се могло чути, међутим, ево, вјенчавају се парови и нисам примијетила да је ико утицао на мој брак тако што се вјенчао. Не видим ни на који начин то може да угрози било кога другога. Докле год су људи пунољетни и раде ствари својом вољом, мене се не тиче. Ако ћемо пунољетним, радно способним људима да намећемо ограничења, право да вам кажем, ваљало би да кренемо од тога ко ће да гласа. Шалим се, и даље сам за универзално право гласа, али ме више потреса то ко има право гласа, то нам свима утиче на живот, него да ли је неко обавио административну процедуру у општини – каже Вукчевићева.

Она наводи да и даље у Црној Гори на интернету постоје коментари пуни алузија или позива на насиље, али да не види да неко изађе на улицу и да добацује некоме ко је отворено геј.

– Увијек можете налетјети на некога ко је физички јачи и много нервознији од вас, иако је геј, али жене, мајке, домаћице, пословни људи, из неког разлога, мисле да су, ако се налазе иза лажног профила, обавијени велом тајности и да су НН, али заборављају да и даље постоји адреса са које је то написано. Битно је да први одговара за то, а онда ће други већ размислити о томе шта пише и да схвати да не може писати свашта. Постоји и Закон о јавном реду и миру у Црној Гори и одредба да не можете започињати свађу у јавности, а по том основу су, вјеровали или не, кажњавани људи због коментара на интернету. Јесте компјутер у кући, али је коментар отишао у свијет. Није најсрећније рјешење, али кренимо од нечега – каже аналитичарка.

Она наглашава да је потребан системски приступ, да неко брише токсичан садржај, али то захтева време, паре и запослену особу, што нису сви медији вољни да ураде.

– Онда треба наметнути другу опцију. Ако нећеш да уложиш у контролу, онда нема коментарисања, а тако се друштвена мрежа своди на рекламни летак, а поента мрежа је интеракција. Не треба мијешати одговорност са регулацијом. Озбиљно новинарство и велика истраживања познају се по потписивању испод текста. Увек је ту човјек спреман да стоји иза тога што је рекао. С друге стране је дезинформациона преписка где не можете наћи ко је написао. Зашто? – наглашава Вукчевићева.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАСИЉЕ НИЈЕ РЕШЕЊЕ – Подршка рањивим групама

НАСИЉЕ НИЈЕ РЕШЕЊЕ – Млади могу донети промене

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за иОС уређаје на Апп Сторе или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Гоогле Плаy продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу