НАШИ СМО – Шишање
Знао је тај стари фризер често да прича о свом шегртском периоду код мајстора од кога је учио занат помињући да му је радни дан почињао увек сат времена пре газдиног. Долазио је да проветри радњу, промени јоргован у вази, када је пролеће, постави уштиркане пешкире на своје место, а зими да одложи ватру у бубњари и загреје за прве муштерије које су долазиле некада тачно у минут, тек који тренутак пошто мајстор огрне бели мантил и узме машиницу у руке, задене чешаљ у џеп крај ревера и протрља руке, као да иде у сечу шуме а не у шишање зараслих глава, штуцовање браде или избријавање “док се кожа не зацакли”. Тај стари фризер је упамтио и реченицу свог мајстора којом је често зафркавао редовне муштерије – ко те шиша, ради ти о глави, али је није користио касније када је у процвату послератне државе и сам као мајстор фризераја шишао и бријао у друштвеној берберници.
Волео је свој занат и ценио то што му други дају своју главу у његове руке, али их није због тога “задиркивао”. У међувремену је променио занимање, али од дана када је отишао у пензију, поново се латио фризерског алата и тако до задњег дана попуњавао свој скромни пензионерски кућни буџет. Чудно је било чак и то што никада није изговарао питање – ко те шиша, које се најчешће изговара не да би се сазнало ко некога стварно шиша, већ да би се “откачио” неко ко ти није занимљив и од кога и не очекујеш одговор на постављено питање. Ипак, понекад је кроз зубе изговарао – ал’ нас шишају, само тако – најчешће када поштар донесе рачуне или када се врати из трговине. Политиком се бавио у асоцијацијама, па ко га разуме – схватиће. Остао је у лепом сећању као човек који није желео кавгу, понајмање око тога “ко се коме царству приклонио”.
Када се недавно забелео снег и “покрио брег”, а Гучево се као старац којем је после стотину лета опала коса надвило над градом, сетих се старог фризера и помислих како би он прокоментарисао касапљење букове шуме која је читавом крају уз Дрину мењала плућа. Причало се о сечи у чаршији, сумњало у неконтролисане и незаконите радње, писали смо детаљно и у новинама о томе, ослањајући се на званичне податке и одговоре надлежних, али, тек сада када се планина показала у зимском амбијенту, постало је јасно да се неки “фризер” мало занео и претерао. То није шишање, то је масакрирање. Плашим се и да помислим колико би накарадно сада било рећи Гучеву – ко те шиша јер би то питање добило адекватно значење – ко те шљиви, ко те шмиргла, ко те… – да не користим псовке и ружније речи.
И ништа не би било чудно (или тужно) да то “шишање” не траје месецима, можда и годинама, да многи одавно не знају да у гучевским шумама нису сечена само стара и оштећена стабла, већ и она здрава “као љута дреновина”, да су машине прокопале путеве за камионе тамо где их никада било није и да је природа нарушена до границе катастрофе, ако не и преко тога, а да нико није реаговао, макар и случајно, да не кажем превентивно. Неко ко би на лицу места проверио или пребројао хектаре полако претворене у пустош с нешто ограњака. Врхунац друштвеног “шишања” је предизборна кампања током које се неко коначно досетио да би овај “фризерај” могао добро да се искористи у политичке сврхе и коначно осуди неко ко је био на врху пирамиде сазидане од користољубивих и оних који зарад личних интереса опустошише наше шуме и допунише своје препуне џепове. А, очигледно, има их на све стране. Тако се и израз “ко те шиша” у пуном сјају може данас тумачити само као однос политичара према грађанима или уважавању њиховог мишљења, упозоравања и добронамерног сугерисања на нешто што је лоше за све, за народ, државу, природу и планету.
Било би добро да се само обистини још једна реченица старог фризера с почетка текста – док је људи биће доброг и лошег шишања, али, срећом, коса брзо расте па се и грешке дају поправити.
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за иОС уређаје на Апп Сторе или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Гоогле Плаy продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
