НАСИЉЕ НИЈЕ РЕШЕЊЕ – Млади могу донети промене

Дигитално насиље је широк појам, а под њим се најчешће подразумева само размена експлицитних фотографија и видео-снимака, али у њега спадају и коментари и све друго што се може наћи на мрежи. Млади често нису свесни да су изложени насиљу, а понекад ни да оним што објављују чине насиље над неким другим. Нажалост, најчешће се дигитално насиље сасвим свесно примењује, а насилницима омогућава да жртву малтретирају готово непрекидно, а не само када су физички у њеној близини.

Ивана Петерић из ваљевске Канцеларије за младе активна је у борби против насиља и до сада је одржала много предавања на којима је младима објашњавала шта је насиље и како да се суоче са њим. О томе је могла да им прича јер је и сама била жртва дигиталног насиља.

– Дигитално насиље је доста заступљено, а с обзиром на то да још није законски регулисано у мери у којој би требало да буде, иако су усвојени неки чланови, ни деца и млади још немају свест о томе да насиље могу да пријаве и да може бити санкционисано. Предавања су корисна јер им прошире мало свест о свему и да могу да реагују тако да нам се јављају после. На пример, месец након предавања пролетос у Лозници јавила ми се жртва насиља охрабрена управо ониме што је тада чула. Код жртава је најчешће присутан страх и то најпре од родитеља, па од околине и тек онда од самог починиоца – каже Петерићева.

Жртве се често плаше да пријаве насиље јер су и саме на неки начин учесници, добровољним слањем фотографије или видеа, или коментаром на некој од друштвених мрежа. Страх их је и када не учине никакву грешку, а осећају и стид па се због породице и околине плаше да пријаве случај.

Иако су исмевање и вређање најчешћи облици насиља, то није највећи проблем.

– У последње време маха је узело ширење експлицитних фотографија и објављивање видео-снимака. Дечаци често шаљу експлицитне фотографија својих девојака и мисле да је то нормално, али се деле и видео-снимци који служе за подсмевање некоме. Ако, на пример, дете не зна добро енглески, сниме га и после му се подсмевају. Проблем је што деца нису достигла зрелост, а родитељи јако мало раде са њима. Кажу – нема шансе да то моје дете уради, и онда не причају са њим о томе и не указују му да такве ствари не треба радити – наглашава Петерићева.

Ништа мањи проблем нису неумесни коментари, отварање лажних профила, објављивање неистинитих информација, прозивања. Често су оваквим облицима насиља изложени и млади који се баве неким делатностима које их чине изложенијима, попут политике.

– Данас многи сматрају да је, ако се бавите политиком, нормално да вас називају погрдним именима и да објављују неистине о вама, да измишљају свашта. То нису само деца, већ и млади људи који имају одређену дозу зрелости. Још не постоји свест да све то може бити санкционисано. Жртве се од страха често паралишу и не могу ништа да ураде, или су једноставно људи који не желе да ударе контру, а најчешће не знају ни ко седи за рачунаром са којег се шаљу такве поруке. Када су у питању фотографије, жртва се јако тешко усуди не само да уради нешто, већ и да се пожали некоме – објашњава Петерићева.

Велики проблем представља несвесност родитеља о томе да им дете може бити жртва дигиталног насиља, али и починилац. Петерићева каже да је недавно у Ваљеву била приређена радионица за родитеље на ову тему и да се појавио само један. Она каже да не зна шта је узрок, да ли обавезе због посла или због друге деце…

– Често имају високо мишљење о себи и мисле да су јако добри родитељи, да то њима не може да се деси, да све већ знају и да нема потребе да присуствују таквим догађајима. Мислим да треба кренути од млађих генерација јер оне могу да мењају нешто, док су старији већ формиране личности и тешко могу да се мењају. Ми смо сада увели радионице на којима ће са младима радити њихови вршњаци, што ће им олакшати суочавање са таквим проблемима. Иначе, морате бити психолошки добро потковани да би се приметиле реакције деце. ^есто се на предавањима изаберу деца и ставе у улогу жртве, а онда се примети реакција и да у тој улози јесте права жртва. Поновићу да је улога родитеља најважнија. Ми можемо да причамо, али када дете оде кући, долази тамо одакле све почиње и ако ту нема подршку породице, џаба све. Дете само да реши проблем не може, а страх од родитеља је велики проблем. Деца су нам данас све лабилнија, такве су генерације. Раније су још имале стабилности да се изборе и без родитеља, а сада не и лако падају под утицај околине – каже.

Она не избегава да прича о свом искуству и каже да јој је у почетку било јако непријатно, али временом је почела да се бори и схватила да то није она.

– Читате о себи нешто што нисте и схватите да неко користи десет минута свог драгоценог живота да би писао о вама зато што има нешто лично против вас и све што та особа пише заправо говори о њој, а не о вама. Када схватите да то што се пише о вама нисте ви, онда почнете да се борите и постајете јачи. У том тренутку сам се бринула шта ће околина рећи и онда сам схватила да нисам никада водила рачуна о томе шта други раде и какви су. Ако ће они на основу нечега што је неко написао јер му је било досадно, или због жеље да ми напакости, тумачити какав сам ја човек, онда ми такви људи не требају у животу. Ја сам сада дошла до тога да више не читам то што напише, не узнемирава ме то. Дошла сам дотле да сам незаинтересована и да ме не дотиче. Кроз цео тај циклус сам, међутим, спознала ко су ми прави пријатељи и то ми је највећа животна победа – напомиње Петерићева.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАСИЉЕ НИЈЕ РЕШЕЊЕ – Границе морају постојати

НАСИЉЕ НИЈЕ РЕШЕЊЕ – Важна улога Канцеларије за младе

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за иОС уређаје на Апп Сторе или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Гоогле Плаy продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу