ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ – Век и по Покровске цркве

Пуних петнаест деценија на месту где је Лозница пре 213 година брањена од Турака, где су још видљиви трагови шанчева, налази се храм посвећен Покрову Пресвете Богородице. Век и по дели судбину Лозничана преживевши два светска рата и све остале невоље које су протутњале овим крајевима. Ове седмице тродневним дешавањима, обележава се тај велики јубилеј – 150 година Цркве Покрова Пресвете Богородице у Лозници.

Прво је јуче у Музеју Јадра отворена изложба „Црква Покрова Пресвете Богорице у Лозници – светлост иконостаса“, док ће вечерас Свечана академија, посвећена јубилеју, бити одржана у Вуковом дому културе, од 19 сати. На празник Покрова Пресвете Богородице, сутра, у порти храма ће бити одржана света архијерејска литургија од девет ујутру, коју ће служити епископ Јеротеј са више архијереја.

Подсетимо, у сусрет великом јубилеју на најстаријем лозничком храму средином прошле године почели су капитални радови, урађена је статика цркве, санирана влага, исушени зидови од капиларне влаге, подна облога и у храму постављено подно грејање. Започета је и реконструкција целокупног иконостаса која још траје.

Иначе, прича о православном храму у коме су многи Лозничани крштени и венчани минулих век и по почиње 1867. предлогом да се у Лозници гради нова црква. План је добијен четири године касније да би 1873, за само две године, мала варош, каква је у то време била лозничка, са тек неколико хиљада житеља, успела да сагради, посебно за то време, цркву великих димензија. Како је записао у монографији цркве, објављене за њен 140. рођендан, зидао ју је неимар Таса Наумовић из Шапца, а за градњу је употребљен камен „од остатка Манастира Воћњак, са гробља у том селу“. У години почетка градње одобрен је и уговор о подизању иконостаса и одобрен „трошак од 150 дуката за сат на звонику“. Пројекат је урадио један од најистакнутијих архитеката тог доба Александар Бугарски, који је од 1868. до 1874. осим лозничке, радио и пројекте за цркве у Ротопеку и Неготину, познат по пројектима Народног позоришта и двора у Београду. Записано је и да је осликавање иконостаса Покровске цркве поверено Николи Марковићу, пореклом из Пожаревца, једном од најтраженијих и најуспешнијих представника нашег црквеног сликарства 19. века. Он је на иконостасу Покровске цркве урадио укупно 27 икона. Храм је освећен и предат на коришћење верницима. 17. маја, на Спасовдан, 1873. и отада је део живота Лозничана, видљив из готово свих делова Лознице, један од њених симбола. Стара црква обнављана је више пута, а поводом великог јубилеја урађени су последњи опсежни радови који треба да му обезбеде мирне предстојеће деценије. Лозница после градње овога храма нови није подигла пуних 129 година, тачније све до 2002. када почела градња Цркве Вазнесења господњег на Лагатору.

Иначе, како у књизи „Бој на Лозници и Тичар пољу 1810“ пише Милош Дејановић, када је 1807. урађен лознички шанац, у његовом центру је саграђена црква-брвнара коју су 1813. порушили Турци заузимајући шанац. На том месту је затим 1839. уз помоћ кнеза Милоша, према пројекту архитекте Ивачковића саграђена још једна, мања лозничка црква на чијем месту је никла најстарија лозничка богомоља. Црква која стоји изнад града пуних 150 лета.

Т.М.С.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У МУЗЕЈУ ЈАДРА – Светлост иконостаса

СУТРА У ДРАГИНЦУ – Годишњица страдања цивила

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу