КОНАК ЗА БИЦИКЛИСТЕ – Није тешко бити део света
Поред идеје бављења ПБД "Бицик-ЛО", мапирања и обележавања монтибајк стаза, борбе за бициклистичке стазе у граду, промовисања културе бициклирања, синула ми је идеја да угостим циклотуристе у свом дому, каже Зоран Богићевић који све чешће на свом имању дочекује и испраћа бициклисте из целог света

Као дугогодишњи бициклиста који је на два точка превалио бројне стазе по лозничком крају, али и широм региона, Зоран Богићевић, један од оснивача Планинско-бициклистичког друштва “Бицик-ЛО” у последње време све чешће дочекује колеге, љубитеље педалирања из целог света, који су на пропутовању кроз Србију. У свом малом породичном рају, у Клупцима, обезбеђује преноћиште и окрепљење за бициклисте који путују светом, нудећи им оброк, двориште да рашире шатор или туширање, све бесплатно.
– Годинама на путевима око града видим бициклисте који пролазе кроз наш крај на путу ка истоку, Турској и даље. Осим идеје бављења ПБД “Бицик-ЛО”, мапирања и обележавања монтибајк стаза, борбе за бициклистичке стазе у граду, промовисања културе бициклирања, синула ми је идеја да угостим циклотуристе у свом дому. Поред сајта, који годинама служи у те сврхе, поставили смо нашу кућу на гугл мапе и написали да су добродошли сви путници намерници – каже Богићевић.


Он и супруга имају, како каже, малу оазу мира, дрвену кућицу и ливаду, где се, поред пријатеља и фамилије, друже са “путницима намерницима”, туристима “на два точка”. Први од њих је био Џемс из Сијетла, а после се број увећавао, долазили су са свих страна, Зое из Париза, Јарослав из Словачке, Цезар из Колумбије, Мајк из Беча (три пута), Томас и Лејла из Цириха и преко 50 њих из Србије и региона. Неки су отишли даље за Монголију, према Дубровнику, неки се враћали са пута преко северне Европе ка Румунији и слично. Богићевић прича да је Мајк из Беча у међувремену “открио” дринске регате и да сада долази само због њих. Џемсова супруга има југословенско порекло и сваке године обилазе бившу Југославију, а Зое путује светом и пише о књижарама у малим градовима.
– Моја породица, син, супруга и ја, иначе, волимо да путујемо и куд год кренемо, носимо бицикле и гојзерице. И тамо, по свету, то је сасвим нормално да вас људи приме у двориште, нахране, напоје и шаљу даље, како је умео рећи наш покојни Александар Ерски, познати бициклиста из Шапца. Ми смо тај нормални свет донели у наше двориште, себи. Долазе разни људи, професори музике, књижевности, студенти, директори компанија, програмери, сликари или само бициклисти. Њима је најчудније када чују да је све бесплатно, провере ту информацију неколико пута. Ми им понудимо двориште да рашире шатор или да спавају у кући, ако је лоше време. Туширање, кафа, пиће и шта се нађе у фрижидеру се подразумева. Седимо, причамо, једемо и пијемо заједно, колико има. Доста њих оде до локалне продавнице, купе хране и пића, колико попијемо и поједемо, распреме кућу пред полазак, неки чак оставе и новац, а да нам то и не кажу. После нам пишу током путовања и позвани смо код сваког од њих у госте. Није тешко бити део света – поручује наш саговорник, који је и овог лета с породицом возио бицикл око Копра где су, како описује, бициклистичке стазе уређене на врхунском нивоу.
С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…
МИХОЉСКИ СУСРЕТИ СЕЛА У ЛЕШНИЦИ – Лепо је живети на селу
КОНКУРСИ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ – Десет милиона више
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу