НАСИЉЕ НИЈЕ РЕШЕЊЕ – Жртве ћуте
Насиље је свеприсутно и нема места на којем се не појављује, од породице, преко школе, посла до јавног простора. Породично насиље, нажалост, није у Србији ретко, догађа се и да се оконча трагично, а најчешћи починиоци су супружници или бивши брачни партнери. У Кривичном законику Србије кривично дело насиље у породици налази се у члану 194, Закон о спречавању насиља у породици донет је 2016, а у примени је од јуна 2017. године

На целом подручју града Лознице број предмета са елементима насиља у породици пред Основним судом у којима су примењене хитне мере креће се у последње три године изнад 200 годишње. Иако је од 2019. до 2021. године благо смањиван број таквих предмета, лане је поново дошло до пораста, а и ове их је, истина незнатно, у првих осам месеци било више него у истом периоду 2022.

Лознички Основни суд је 2019. године примио укупно 258 таквих предмета, наредне 256, а 2021 хитне мере су примењене 215 пута. Прошле године суд је 251 пут донео одлуку о продужењу хитне мере удаљења починиоца и забране контактирања и приласка по налогу Основног јавног тужилаштва. У првих осам месеци ове године таква одлука је донета 171 пут, два више него у истом периоду лане.
Ивана Пантелић, судија у породичним односима и председница Грађанског одељења у лозничком Основном суду, објашњава да поступак тече тако што, након позива од стране жртве, полицијски службеници изађу на лице места, саслушају и жртву и пријављеног, саставе службену белешку и обаве процену ризика. Након тога, у року од 24 сата, доносе решење о изрицању мере па га достављају Тужилаштву, а оно подноси суду предлог да се мера продужи после чега суд, опет у року од 24 сата, одлучује.
Она наглашава да у том поступку ни Тужилаштво ни суд не саслушавају ни жртву ни починиоца и одлуке се доносе на основу службене белешке надлежних полицијских службеника који су обавили саслушање. Нажалост, као да само постојање насиља није довољно, постоје и злоупотребе закона. – Сигурно је да понекад до пријаве дође из неког разлога или због тренутне љутње, али суд не може да утврди да ли су неке пријаве лажне зато што се одлучује само на основу службене белешке полицајаца који су, важно је знати, посебно обучени за поступање у случају насиља у породици. Насиље најчешће пријављују саме жртве, у око 95 одсто случајева, а остало деца, комшије или познаници. Код доношења хитних мера око десет одсто поступака се води због партнерског насиља особа које нису у браку – каже Пантелићева.
Нема много разлике, указује судија, између града и села по питању учесталости насиља у породици, однос је отприлике пола-пола. Из самих предмета се, иначе, види, и из чињеничног стања, да се они, углавном, заснивају на физичком или психичком насиљу, објашњава.
– Приметно је да када се једном изрекне мера и суд је продужи, више нема понављања насиља у породици. Питање је и шта се све подразумева под насиљем, а може да се пријави све. Проблематичне ситуације, већином, ретко дођу до суда и најчешће не буде пријава у вези са насиљем, то видимо на примерима из других градова. жртве ћуте, затворе се и никоме не говоре, а окружење колико види, види. често и примети, али се нико не усуди да пријави – каже председница Грађанског одељења.
Одлука Основног суда о примени хитних мера не мора бити коначна пошто је могуће жалити се Вишем суду у Шапцу који, такође, одлучује на основу службене белешке полицајаца.
Што се тиче казнене политике, у првих осам месеци ове године пред Основним судом у Лозници се нашло мање починилаца него прошле. Лане је пред судом, до почетка септембра, било 57 особа, а ове, у истом периоду, 48, док су ове досад 42 починиоца осуђена, прошле их је већ било 55. Разлику између оптужених и осуђених чине они који су добили ослобађајуће пресуде.
Ове године, досад је седам починилаца кажњено затвором до шест месеци, пет ће иза решетака провести између шест и 12 месеци, а само један између једне и три године. Казну су у кућном затвору издржале или издржавају до шест месеци три особе, а између шест и године две. Условно су осуђене 24 особе. Мере безбедности примењене су код 18 особа. На обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи упућена је једна особа, три се лече на слободи, а 14 је на обавезном лечењу алкохоличара.
Иначе, када је реч о целој 2022. години, пред судом је, због насиља у породици, било 88 особа, 82 су осуђене, а шест их је ослобођено. У 48 предмета изречена је условна осуда, а 34 починиоца кажњена су затворском казном, шест кућним затвором. Суд је изрекао и мере безбедности па су на обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи упућене четири особе, три на лечење на слободи, а на обавезно лечење алкохоличара 23.
Пре две године – 2021. осуђено је 56 лица. Условне казне добило их је 40, новчану једна особа, у кућном затвору је до шест месеци било пет осуђеника, у затвору до шест месеци седам особа, две до годину дана, а од једне до три године једна особа.
Највише пресуда лознички суд, када се ради о члану 194 Кривичног законика, доноси по ставу један у којем стоји да ће се затвором од три месеца до три године казнити онај ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање члана своје породице.
Насиље у породици
Иако се, када се спомене насиље у породици, најчешће помисли на супружнике, оно се не односи само на њих, већ и на њихову децу, родитеље, бабе и деде, претке супружника у правој линији крвног сродства, као и на ванбрачне партнере и њихову децу, усвојиоце деце и усвојенике, храниоце и храњенике, браћу, сестре, њихове супружнике и децу, бивше супружнике и њихову децу,
као и на родитеље бивших супружника, ако живе у заједничком домаћинству, али и на особе које имају заједничко дете, или је оно на путу да буде рођено, иако никада нису живели у истом домаћинству. Да би недело било сматрано насиљем у породици, и починилац и жртва морају бити чланови породице. Насиље, а то је важно схватити, не мора бити само физичко, већ и сексуално, психичко или економско.
ЕЛН
СОС телефони:
Полиција
Хитни позиви: 192
Пријава насиља у породици: 0800-100-006
Центар за социјални рад у Лозници, Доситеја Обрадовића бб, 015/7889-412, loznica.csr@minrz.gov.rs
Национални СОС број за жене са искуством насиља: 0800-222-003
Национална дечја линија – саветодавна подршка деци 116111 (24/7)
СОС телефон Аутономног женског центра 0800 100 007 радним данима од 10 до 20 сати
Национална СОС линија за жене жртве насиља 0800-222-003, ради под Центром за заштиту одојчади, деце и омладине, Београд
СОС број за пријаву насиља у школама 0800-200-201, бесплатан позив, радним данима од 8:30 до 16:30х; изван тог времена позиве региструје аутоматска телефонска секретарица; на позиве одговара стручно лице Министарства просвете.
Национална дечја линија НАДЕЛ – СОС број за помоћ деци 0800-12-34-56, бесплатан позив; свакодневно 24 сата.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
У ЛОЗНИЦИ – Градоначелник Видоје Петровић поднео оставку
МАРКО ТЕШИЋ У КЕМБРИЏУ – Истражује вештачку интелигенцију
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу