НАШИ СМО – Чварци
Чварци су некада били сиротињска храна – рече недавно новинарка државне телевизије у свом прилогу посвећеном овој омиљеној српској намирници од свињског меса, рече и не трепну. Рече неистину (додуше није једина која је у заблуди) и увреди бројне љубитеље ове укусне “посластице”. Док сам била клинка, чварке сам куповала у оближњој месари и на одмору их грицкала као ужину, нису били јефтини али ни скупи. Нисам била једина, а нисам била ни сиротиња.
Кажу – што је за Русију кавијар, Француску коњак, Ирску виски, Италију пица, то су чварци за Србију. Увек су представљали део српске кулинарске историје, али кажу и да припадају европском културном наслеђу и да у њима уживају Енглези и Французи па чак и некадашњи амерички председник Буш.
Чварци су производ масти која је некада била на цени, али су временом постали популарнији и маст је полако губила битку. Сада се не производе због масти, већ због њих самих. Нису штетни за здравље, кажу нутриционисти, чак их је пожељно јести јер дају пуно енергије.
Њихову “браћу”, дуван чварке, зову и српски кавијар што и није чудно колика им је цена, врхунски специјалитет који се тражи широм света, а новитет су и чварци од шарана (нисам их пробала, али мораћу).
У сваком случају, боље грицкати чварке него чипс, смоки, штапиће и остале отрове пуне соли и адитива, а видимо и канцерогених материја. Да нису Хрвати приликом контроле увоза из наше земље открили канцерогене материје у чипсу са паприком, ми бисмо га овде и даље јели и тровали се. Па, брескве које смо, такође, хтели да извеземо у Хрватску пуне су пестицида који су, кажу, забрањени и код нас. Како то, богати, да се тек приликом извоза открију штетне материје и то још канцерогене, зашто их нису открили наши стручњаци приликом контрола? Све то код људи ствара недоумицу и оправдано се питају – ко зна шта ми овде све једемо а не бисмо смели?!
Елем, у прилог чварцима (чија се цена изједначила са ценом пршуте), никако не иде афричка куга која хара по Србији, нема свиња па нема ни чварака. Додуше, када видимо шта раде јадним свињама, дође ми да никада више не једем ни месо ни чварке. Теорије завере, омиљени хоби многих, већ колају друштвеним мрежама, “увезли милион прасића из Данске и Холандије и због тога тамане домаће свиње”.
Сточни фонд у последњих пет година у лозничком крају пао је на 30 одсто. Све је мање свињских фарми, стада оваца, фарми говеда… А због најновијих убијања свиња неће их више ни бити. Поред куге, повремено се појаве и друге болештине као што је болест лудих крава…
А лека ни за лека. Ветеринари кажу вакцина није пронађена, није се улагало у науку и истраживање. Најједноставније је уништити свиње које су, доказано је, изузетно интелигентне. Како је тек нашим фармерима који морају да гледају како им оно што су гајили годинама убијају струјом и багерима товаре у приколице. Страшно.
Поред свега тога, ветеринари кажу да је њихова професија на дну лествице, посебно теренска ветерина. Диплома доктора ветеринарске медицине све више служи да би се отворила амбуланта или салон за негу и бригу о здрављу кућних љубимаца – паса и мачака, првенствено. Јер ту су паре. Ко ће да обува гумене чизме и гази по блату, свињцима, шталама, да заврне рукаве и помогне крави да се отели, овци да се ојагњи, крмачи да се опраси, или, недај боже, да уштроји назимца. Додуше, данас су свиње, обори и штале уређенији, савременији. Не као у оној британској серији “Велика и мала створења” где је блато до колена. Бљак. Ко ће се с тим борити. Боље бити у ушушканој амбуланти и дочекивати неговане кућне љубимце.
А чварци? Морам да цитирам мог колегу који се духовито нашалио: “Људи ће пожељет чварака, ал’ чварака нигдје бити неће”.
Верица Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
