ПРИЧА О ЖИЋИНОЈ ПЛАЖИ – Од затона до најлепше дринске плаже

Многи су и овога лета жарке дане проводили и проводе на Жићиној плажи у Бањи Ковиљачи, поред реке Дрине. Многи су, такође, безброј пута поменули то место, али се нису запитали ко је Жића по коме је названа једна од најлепших и најдужих неуређених речних плажа у нашој земљи и многима омиљено место. Исто питање освануло је недавно на друштвеним мрежама па смо трагом одговора стигли до лозничког свештеника Милоша Петровића коме је човек, на чију се плажу деценијама иде, Живојин Петровић прадеда.

Како казује Милош, прича о Жићиној плажи је прича о топонимима и о томе како они могу чак да мењају места и открива за ЛН да је првобитно то био Жићин затон, а не плажа.

– Првобитни назив био је Жићин затон и односио се на место које се налазило неких 200, 300 метара у унутрашњости, иза данашњег Заобилазног пута. То је био рукавац реке и био је удаљен од тзв. живе Дрине, а када би она с пролећа набујала, и тај затон постајао би њен део. Углавном је током године био Дринин рукавац, односно затон. После Другог светског рата људи су почели да се купају на Дрини, док  староседеоци нису имали баш ту навику. Моја баба, Живојинова ћерка, сећа се да је као дете чувала поред Дрине стоку и памти да је на обалу долазио чак и пароброд, а биле су постављене кабине за пресвлачење господе. Дрина је отада променила ток, али и данас људи, када иду Заобилазним путем и пролазе кроз Бањско поље, могу видети у терену остатке старе обале, докле је долазила ”стара Дрина”. Река се померила ка Босни, а  касније, када је купање постало популарно, ту обалу која се налазила неких 300 метара даље од затона су прозвали Жићина плажа – говори Милош.

Оно што је познато, а о чему су ЛН писале у више наврата, садашњи део десне обале који се назива Жићина плажа, налази се катастарски на територији БиХ и по према ономе што стоји у катастарским књигама, купачи пливају у реци, али на босанским њивама, односно у иностранству. Није било познато, до сада, ко је био Живојин Петровић.

– Мој прадеда је био солунац, рођен је 1894. у Трбушници. Учесник је Балканских и Првог светског рата. Из Великог рата се не враћа у Трбушницу, већ иде код своје фамилије, тетке и тече у Бању Ковиљачу, а део имања где долази била је земља код Жићиног затона. Са супругом Дикосавом, која је пореклом из Пасковца, имао је шесторо деце, четири сина и две ћерке. Тројица синова Миливоје, Радивоје и Бранко погинули су у Другом светском рату. Миливоје и Радивоје су погинули тако што их је као голобраде младиће од 18 и 19 година мобилисала Пета војвођанска бригада која је пролазила овим крајем. Један је погинуо у ослобађању Београда, а други на Сремском фронту. Од њих старији Бранко стрељан је заједно са четницима код Зиданог Моста у Словенији. Четврти син Добривоје, по коме је мој отац добио име, настрадао је 1948. Био је пилот и по причи очевидаца, имао је квар на авиону и покушао да искочи негде над Земуном, али га је, када је искочио, закачило крило авиона и настрадао је у ваздуху. Прадеда Живојин је покушао да нађе остатке синова страдале у партизанима и са запрегом ишао и претурао по хумкама – казује његов праунук.

Живорад је преминуо 1964. у 70. години. Мада је изгубио четири сина и прошао праву голготу, успео је да буде познат као угледни домаћин у Бањи Ковиљачи. Од његовог имања до данас није остало ништа, шуме и њиве давао је својима за мираз, док је био жив, све је било његово, а имао је и земљу на месту данашње ”Вискозе”. Милош каже да је прадеди одузето око два хектара земље, налазила се тамо где је данас ”Вискозина” капија 1 и део некадашње термоелектране.

– Од две његове ћерке, једна је моја баба Смиљана, а друга Радмила која се удала у Рогановиће који су били на уласку Лозницу. Током његовог живота плажа је добила назив Жићина. штета што није уређена јер многи тамо одлазе током летњих месеци да нађу освежење – каже Живојинов праунук.

Жићина плажа није уређена због тога што, кажу надлежни, још није урађено међудржавно разграничење са суседном БиХ па на том делу обале не може ништа конкретно да се гради. У градској управи кажу да су свесни потенцијала Дрине и разматрају могућност уређења градске плаже. Постоји локација око пола километра од Жићине плаже коју би било могуће преуредити и њен амбијент био би адекватнији тој сврси. Док се то не деси, купачи ће одлазити на плажу која је названа по Живојину Петровићу, човеку који је остао да се помиње на тај начин, а захваљујући причи његовог праунука, сада се зна више ко је био Жића на ”чијој” се плажи купамо.

Т.М.С.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У ЧАСТ ЦЕРКИМ ЈУНАЦИМА – Лозничани препешачили до Текериша

КАД И ДРИНА „ПРОКЉУЧА“ – Уточиште на Жићиној плажи

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу