НА ПОДРУЧЈУ ЛОЗНИЧКОГ ’’ПОЉОСАВЕТА’’ – Јагодичасто воће у добром стању
Нестабилно, кишно време неповољно се одразило и на воће, неко је минули период поднело боље, а неко баш и не. Према речима Златице Крсмановић, дипломираног инжењера воћарства, из “Пољосавета” који покрива Лозницу, Крупањ, Љубовију и Мали Зворник, јагодичасте воћне врсте су у добром стању, од свих воћних врста су практично најбоље у погледу приноса и ситуације у засадима.
– Тренутно су малина и боровница у фази бербе и добар је квалитет, посебно код боровнице, плодови су веома крупни и квалитетни. Очекују се приноси малине од осам до десет тона по хектару у просеку, а има засада где ће бити и по 15, можда и више посебно у двородним сортама. Последњих година на нашем подручју има доста засада подигнутих са двородним сортама, дошло је до напретка у самој технологији гајења тако да такви произвођачи имају два рода. Тренутно се увелико беру двородне сорте заједно са виламетом, а онда очекују на јесен другу богату бербу. Под малином је на целом подручју ‘’Пољосавета’’ око 2.000 хектара и за сада су неки засади у изузетном стању – казала је Крсмановићева.
Као и ранијих година, још увек се не зна откупна цена малине, а незванично би то требало да буде решено до наредне седмице. Ових дана су, незадовољни откупном ценом која се креће од 160 до 200 динара по килограму, произвођачи малина из неколико села око Бајине Баште, блокирали тракторима раскрсницу у Рогачици. Неаздовољни су јер је откупна цена дупло или чак тродупло мања од прошлогодишње. У нашем крају произвођачи кажу да су овом моменту неки хладњачари изашли са ценом од 160 до 350 динара, што је осетно мање него лани када су узгајивачи ’’црвеног злата’’ имали откупну цену која се углавном кретала од 550 динара за килограм па до чак 750 за органску малину.
Код коштичавих врста је принос преполовљен, каже Крсмановићева и додаје да је са трешњом ситуација таква да су људи ‘’веома мало од приноса могли да искористе’’.
– Вишња је такође у проблематичном стању због велике појаве монилије, болести воћа, чак и у засадима који су редовно штићени. Међутим, обилне кише и хладно време утицали су на појаву болести, а касније је дошло и до пуцања плодова. Када је реч о шљиви, такође имамо лошу ситуацију да је дошло до опадања плодова, чак оних који су се формирали и поодрасли, а свему томе је разлог лоше време. Лоши временски услови били су и у време цветања па касније практично биљке нису могле да доврше оплодњу, већ је дошло до накнадног опадања плодова – објашњава ситуацију у воћњацима.
Она каже да се сада код малине показало да положај засада, односно избор пацеле има највише утицаја, практично тамо где су подигнути на правом земљишту имају добре засаде без задржавања воде, без сушења и ту су и квалитет и принос добри, Тамо где су засади подгнути на лошим, забареним парцелама, у овом периоду долази до сушења и очекује се чак сада, кад крену високе температуре да ће појава сушења бити још већа.
-То је знак да увек треба слушати струку, пре подизања засада урадити анализу земљишта, одабрати праву парцелу, обезбедити наводњавање и тек онда ући у производњу – рекла је Крсмановићева за ЛН.
Т.М.С
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ОДРЖАНА ’’ЛИЛА-ЛО ЖУРКА’’ – Марко Луис звезда вечери
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
