НАШИ СМО – Дриблери

Дриблање у фудбалу је вештина баратања лоптом и заваравања противника. Дриблери су прави мајстори, таман супарнички играч помисли да је коначно успео да се домогне лопте, дриблер му је у секунди измакне. Е, не може то свако. Тако је у фудбалу, али дриблера има и у другим сферама а посебно у политици.

У историји српског народа било је мање и више успешних дриблера, Стари господар, Тито, Слобо и Нови господар. Треба бити мајстор и дриблати народ, не може то свако. И таман кад помислите нема више изненађења, схватите да сте у заблуди.

Најновија одлука о скраћењу школске године изазвала је, мало је рећи, изненађење међу просветарима, родитељима и онима којих се то највише тиче – децом. Пријатељица ми каже да јој је кћерка, због скраћења школе, у депресији јер се последњих дана у школи највише друже, тада је најлепше и, ето, неко се нашао да им и то ускрати. Нико кога познајем а познајем их много, није ову вест дочекао са одобравањем, нити међу родитељима, наставницима, нити деци… Већина се слаже да је ова одлука, донета преко ноћи после месец дана од страшног догађаја, политичка а никако стручна. Ако је требало завршавати школску годину, то је требало учинити одмах када се трагедија догодила и ако је постојала сумња да ће безбедност бити угрожена с обзиром на опасност од имитатора (код деце су проналажени спискови вршњака које мрзе, непримерене поруке преко друштвених мрежа, бивша ученица донела нож у школу).

Влада је најпре препоручивала да деца обавезно треба да иду у школу, наставници, психолози, педагози треба да буду уз децу да им дају подршку, да полиција обезбеђује школе, дошли и норвешки стручњаци за посттрауматски третман младих да дају савете. После два дана боравка изјавили: “Прошло је месец дана откако се то догодило и ми смо, са једне стране, веома импресионирани тиме како се решава ова ситуација. Наше искуство каже да је најбољи начин да се сачува успомена на оне који су убијени – животом.”

И после свега тога, пуј пике – не важи. Рез, крај школске године. Али, немојмо се заваравати, то није крај, ко хоће, жели и мора, има на располагању десет дана да поправи оцене, остали ученици да долазе на допунску наставу, ко не дође, неће бити записан, да не брине, може остати код куће и до миле воље играти игрице, може да гледа и Задругу ако не на на телевизији (пошто млади како кажу, не гледају телевизију) онда на друштвеним мрежама и то оно најсочније из ријалитија. Неко рече, пре укинуше школу него Задругу…

Па шта се то променило када је, како кажу, све одлично функционисало?

Званично, преко медија такву одлуку је донела Влада Србије, све на челу са новопостављеним привременим министром просвете (министар за дијаспору без портфеља “преквалификован” у министра просвете и добио свој портфељ). Битно је да је сачуван део страначког колача. Тако је то, у нашој Влади, сви су талентовани за све, само се промешају карте, данас си министар локалне самоуправе, сутра на челу МУП-а, данас саобраћаја, сутра енергетике, данас заменик градоначелника сутра министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре….Уосталом, најважнији је председник/ца Владе, бар би тако требало да буде, који одлуке доноси или их повлачи јер ју је “замолио” председник државе.

И тако слушамо нашег председника који каже да је то најбоља одлука: “Слушао сам све њих (мисли на родитеље) када сам донео одлуку да се школа раније прекине”. Толико о одлуци Владе.

Све ме то подсети на народну приповетку “Еро с онога свијета”, ко не зна о чему се ради, нека се подсети. Треба се с времена на време вратити тим народним мудролијама и мало прочистити сопствене видике, посебно они чији су видици замагљени.

Верица Мићић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Обичан човек

НАШИ СМО – Од А до ШЧ

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )