У МУЗЕЈУ ЈАДРА ИЗЛОЖБА ШЕШИРА –  Без њега се из куће није излазило

Александра Јовановић, музејска саветница, етнолог-антрополог у Народном музеју у Шапцу, представила је данас Лозничанима изложбу „Мода шешира“, постављену у Музеју Јадра.

Поставком посвећеном шеширима обухваћен је период прве половине 20. века и мода двадесетих и тридесетих година све до Другог светског рата, а пред посетиоцима изложбе нашли су се женски и мушки шешири, као и алат за израду ових предмета, материјали, украси, фотографије и плакате познатих светских часописа тог времена. Добродошлицу ауторки пожелела је Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“, који је и организатор изложбе, изразивши задовољство што се наставља добра сарадња са шабачком установом, али и што је публици омогућено да виде занимљиву поставку. Изложба је премијеру имала пре десет година у Шапцу, поводом „Ноћи музеја“, а према речима ауторке потом је гостовала у 14 градова Србије.

– У Лозници обележавамо мали јубилеј поставке која садржи и паное на којима се може пратити историјат шешира, од његове појаве до данас. Прва модисткиња у Србији била је Персида Милошевић, која је отворила салон у 19. веку у Београду, а први шерширџија извесни господин Миљковић. У витринама су изложени оригинални шешири које сам успела да нађем, што је било јако тешко јер је Шабац много страдао у Првом светском рату, и материјално и у људским жртвама. Сасвим случајнио сам упознала Марију Драгојловић, која је сачувала теткине капе, токице и шешире из тридесетих година прошлог века. Она нам их је прво уступила за излагање, а пре две године и поклонила. Поред тих десет оригиналних шешира, нешто смо имали из заоставштине докторке Ружице Војић, познате старе Шапчанке, а остале смо прикупљали од појединаца, преко огласа. Имамо их неколико који нису из тог периода, али је реч о таквим моделима, док је једна витрина посвећена фабрици „Бегеј“, која више не ради, а после Другог светског рата је снабдевала тржиште шеширима. Иначе, убрзо по њеном отварању стари занати модисткиња и шеширџија су се угасили – рекла је ауторка изложбе.

Она је објаснила да је историја шешира веома дуга, колико и људска врста, а, како у свету, тако и код нас, ношени су различити типови у краћем или дужем временсклом периоду. Подсетила је да је женску моду шешира двадесетих година 20. века обележио чувени „клош“ шешир који је имао облик звона и украшаван различитим детаљима. Њиховом израдом су се бавиле модисткиње – машамоде, које су код нас углавном продавале увозне, потпуно опремљене шешире, поправљале их и прерађивале.

Ауторка је подсетила да се у Шапцу прва модисткиња појавила 1889. године – Катарина Васић, власница радње за продају женских увозних шешира. Поменула је и то да су најкарактеристичнији типови мушких шешира били цилиндер и полуцилиндер, а да се од седме деценије 19. века израђују шешири од тврђе сламе са равним ободом и плитком, пљоснатом калотом и свиленом траком „жирадо“. Крајем 19. века почели су да се носе филцани шешири „хамбург“, а разни облици спортских капа ушли су у моду од половине 20. века.

С. П.                          

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У ТРШИЋУ И ЛОЗНИЦИ – Почиње 52. Ђачки Вуков сабор

КИКАНОВИЋ КРЕЋЕ ЗА СОФИЈУ – Трчи за трогодишњег Косту

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу