НАШИ СМО – Амбасадор(ка)

За разлику од неких прохујалих времена, равноправност полова у језичком изражавању данас је озбиљна тема, законом успостављена, тако да су медији у Србији дужни да приликом извештавања користе родно осетљиви (сензитивни) језик. Ипак, и даље постоје супротна мишљења о томе колико је све то оправдано и неопходно у српском језику.

Сасвим случајно, после једне “родно равноправне” расправе, боље рећи разговора у редакцији, где смо се, углавном, сложили да неки појмови, пре свега титула и занимања, којима се указује на женски род заиста звуче накарадно и да би требало задржати устаљене, који се већ деценијама користе, исте вечери сам погледао и телевизијску емисију у којој је тема била управо родно сензитиван језик. Помињан је ту и Закон о родној равноправности који је Скупштина Србије усвојила пре две године, али нико не помену какве су казне за кршење ове одредбе закона. Ваљда их нису ни предвидели. Ипак, четири жене у тој емисији су износиле своје ставове, али су они у доброј мери били неусаглашени. Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, објаснила је да употреба родно осетљивог језика “директно утиче на родну равноправност, на већу видљивост жена и унапређење њиховог положаја”, Ивана Димић, добитница Нинове награде, рече да “никако није списатељица и драматуршкиња”, док лингвист(кињ)а Исидора Бјелаковић каже да би јој сметало када би је студенти назвали професоре.

 “Нисам ни драматуршкиња, него сам драматург, то ми пише на дипломи јер је драматуршкиња направљена од придева именице која је немачког порекла, није српски језик уопште. Ви од ње, од прилога односно од придева правите именицу женског рода и добијете драму из туршије. Добијете нешто што је идиотски, што је наказно и противприродно за српски језик”, рекла је Димићева наглашавајући да нема ништа против ако неко хоће да се зове драматуршкиња, али да она то не воли јер јој звучи “наказно”.

Објашњено је у том разговору да се времена мењају, баш као и језик, а да су кроз та времена мењане и праксе да нека занимања припадају само мушком полу. Зато је, ваљда, и оправдано мишљење професорке Бјелаковић, да јој не би пријало када би је студенти ословљавали са – професоре. Посебно “бурно” било је око речи амбасадорка. Димићева сматра да када неко каже “госпођа амбасадорка” мисли на супругу амбасадора, али, када каже “госпођа амбасадор”, нико неће помислити да је она нечија жена, већ да ће му бити јасно да је реч о амбасадору неке државе. На супротној страни ове “несугласице”, Јанковићева каже да “жена од амбасадора није амбасадорка, и да она има своје занимање. Можда је књижевница, можда је лингвисткиња, можда је водитељка, можда је домаћица. Она жена има своје занимање, она је његова супруга, али има своје занимање. Међу амбасадорима имате пуно жена и мушкараца, наравно да ћете за жену рећи амбасадорка, као што ћете рећи професорка а не професор”, рекла је у тој телевизијској дебати. Што би неки рекли – кој у клин, кој у плочу.

Како год, да ли вам звучи лепо или не када чујете да је тренерка у ствари жена тренер, а не одевни спортски предмет, да је посланица исто што и посланик у парламенту, само да је реч о особи женског пола, треба запамтити да је употреба именица женског рода за означавање занимања, звања и титула жена граматички правилна. Приручник за употребу родно осетљивог језика свакако може помоћи да се разјасне неке недоумице и зато се не треба чудити када нека жена каже да радије бира да је зову тренерица (или тренерка) јер јој то лепше звучи, без обзира на то што то може значити и доњи део тренерке. Сличан пример је и да новинарка може бити дописница, јер свакако нико неће помислити да је реч о поштанској карти којом смо се некада дописивали. Примера има много, али је најбитније то да су људски односи између жене и мушкарца исправни, да се поштују и без законских правила о родној равноправности. Моја покојна баба Смиљана је знала да каже – зови ме и шерпом, само ме немој разбити.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Неравноправност

НАШИ СМО – Доброта

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )