Млади су у саобраћају најугроженији. Како то да променимо?

Викенд је, прошла је радна недеља и све обавезе су готове, коначно можемо да одахнемо и опустимо се. Седамо у ауто и крећемо у град. Мрзи нас да се везујемо, вожња не траје дуго, а и „ко се још везује?“. Стижемо, остављамо ауто. Пијемо, забављамо се, а када дође време за повратак кући, седамо у ауто, пуштамо музику и поново исте мисли – нема потребе да се везујемо, журка још увек траје. И то је последње чега се сећамо.

Ако имамо среће, будимо се у болници.

Отприлике тако звучи сценарио по коме се најчешће догађају саобраћајне незгоде младих људи у Србији.

Суботом и недељом, после 23 часа, у летњим месецима, млади возачи, углавном услед непромишљених потеза током вожње изазивају саобраћајне незгоде. То показују подаци из истраживања Агенције за безбедност саобраћаја (АБС) „Безбедност младих учесника у саобраћају“ у периоду од 2016. до 2018. године.

Ивана Ђоковић, студенткиња треће године саобраћаја на Факултету техничких наука у Новом Саду, каже да је према истраживањима АБС, евидентно повећање броја повређених у саобраћајним незгодама, а смањење броја страдалих, што показује повећано коришћење заштитних система у возилу који смањују последице незгода.

Ризична понашања или шта никако не треба радити?

Према истраживању SeConS групе за развојну иницијативу, Центра за подршку женама и Министарства омладине и спорта „Млади и безбедоносни ризици“ из 2021. године, ризична понашања младих возача аутомобила су вожња под дејством алкохола, марихуане и других опијата, вожња преко дозвољене брзине, уморни и неиспавани, без сигурносног појаса, коришћење мобилног телефона приликом вожње.

Исто истраживање изложило је и ризична понашања младих пешака, као што је прелазак на црвено светло, ван пешачког прелаза, коришћење слушалица и мобилног телефона.

Где је ту образовање?

Током средњошколског образовања, ђаци, као млади учесници у саобраћају, имају прилику да слушају бројне едукативне програме на ову тему, како би се што боље припремили и оспособили за одговорно поступање на путевима.

Једно од њих је и обука у Националној возачкој академији која пружа драгоцена искуства младим возачима јер их припрема за неке од најризичнијих ситуација у којима се могу наћи, као што је вожња по залеђеном коловозу, нагло заустављање возила и нагло скретање. Поред тога, са средњошколцима разговарају људи који су претрпели значајне последице саобраћајних незгода, које су им промениле живот.

Међутим, статистика је и даље поражавајућа. Млади су, према подацима поменутог истраживања, међу најугроженијим категоријама у саобраћају.

Свакога дана 15 младих учесника у саобраћају буде повређено, док сваког трећег дана једна млада особа изгуби живот.

Наша саговорница сматра да су мере које се спроводе значајне, али да је јако тешко мерити њихову ефикасност.

Ивана, која организује предавања и радионице на ову тему, истиче да је потребно осмислити и спроводити што више активности усмерених ка младима, али и укључити их у осмишљавање одређених активности које би утицале на развијање свести о безбедном учешћу у саобраћају.

Боља превенција и страна искуства

Ивана сматра да треба развијати свест младих о безбедном учешћу у саобраћају од најранијег периода и да то треба бити системски дефинисано.

– Деца још када су са родитељима треба да уче како се треба понашати у саобраћају, у предшколским установама, као и у школама где би се системски дефинисао програм који би децу учинио безбеднима. Поред свих едукативних предавања и радионица које се тренутно спроводе, сматрам да би системско решавање овог проблема довело до значајно бољих резултата и тренда смањивања броја саобраћајних незгода – каже Ивана.

Поред свега наведеног, потребно је да су доносиоци одлука свесни и заинтересовани да спроводе превентивне мере. Са тим у вези, Ивана истиче као изненађујућу чињеницу да већина циљева из Националне стратегије о безбедности саобраћаја (2015-2020) није била испуњена, као и то да нова још увек није усвојена. Због тога, Ивана закључује да не постоји изражена политичка воља за системским решавањем проблема безбедности саобраћаја, а посебно проблема страдања младих учесника у саобраћају.

Безбедношћу саобраћаја се може управљати

Према речима наше саговорнице, прихватање те чињенице је први корак у решавању овог проблема. То значи да је потребно јасно дефинисати тренутно стање, као и оно које желимо да постигнемо и да се на основу тога предузимају одређене мере које ће довести до жељеног стања, уз ограничено време постављања датог циља и праћења ефикасности предузетих мера, објашњава нам Ивана.

– Развијене земље које су давно схватиле да се безбедношћу саобраћаја може управљати и које су почеле спроводити разне мере како би се смањио број саобраћајних незгода и њихових последица, данас су на завидном нивоу и имају знатно мањи број страдалих у саобраћају – каже Ивана.

Истиче и да Србија спада у групу земаља које још увек није реализовала прави систем управљања. Наглашава и да је важно да представници власти схвате да улагање у ову област није трошак, већ инвестиција јер се тако спасавају људски животи. Каже да су земље које су јасно дефинисале жељено стање, као што су Швајцарска, Немачка, Шведска или Холандија, успеле знатно смањити број и последице саобраћајних незгода.

Можемо да променимо лоше стање

Наспрам свих апела, молби, превенција и едукација, брзина, потреба за доказивањем и непромишљеност услед утицаја психоактивних супстанци најчешће превладају. Млади људи у Србији губе животе, повређују себе и друге и чини се да у нашој земљи још увек није пронађен довољно ефикасан начин да се то промени. 

Одговорност за сопствену безбедност, као и за безбедност других учесника у саобраћају је на сваком појединцу.

Ауторка: Николина Бонић

Фото: Лична архива

“Пројекат се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД а администрира Медиа и Реформ Центар Ниш. Ставови, мишљења и закључци изнесени у пројекту нужно не изражавају ставове МРЦН и Амбасаде САД већ искључиво аутора.“