НАШИ СМО – Опстајање
Кад бројиш наглас до 784, умориш се, бар неколико пута успориш да ухватиш дах. Није мало ни да толико корака направиш, а замисли тек да објавиш толико бројева недељника. Е, ми смо ту, на том броју, а до њега смо стигли после петнаест година трајања. Није деценија и по много, али, богами, у овом послу није ни мало. Уопште.
Ако се не слажете, пробајте сваког петка да напишете једну шлајфну неког текста, то је, ако нисте знали, лист папира формата А4. О било чему. Видећете да то није тако једноставно, а тек да испуните новине које ће људи да читају, нешто ново сазнају, да вам верују и да им буде интересантно. У овом послу имате избор, хоћете ли само да будете ”огласна табла”, место где само преносите информације, а то је начин да вас не боли глава, да вам не зуји у стомаку, да имате миран сан и будете готово увек безбрижни. Лозничке новости су од првог броја изабрале други, макадамски уместо ауто-пута, са много неравнина, кривина, успона и низбрдица. Преносили смо информације, али смо увек настојали да питамо, сазнамо више, укажемо на теме које неки нису видели, осетили, или им је било једноставније да их просто заобиђу. Ствар избора, осећања, свеједно.
Настојали смо да поштујемо Кодекс новинара Србије, почев од тога да су ”медији дужни да интерес јавности за потпуним, благовременим и истинитим информисањем ставе изнад свих других интереса”, да су ”новинари, односно уредници, професионално одговорни јавности читаоцима/гледаоцима/слушаоцима), а не издавачу/власнику (држави и интересним групама), и њиховим приватним, економским, политичким и другим интересима”, настојећи да не сметнемо са ума да је ”обавеза новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије” јер ”новинар има право да истражује све околности и чињенице о догађајима који су од интереса за јавност”.
Наравно, теорија и пракса често нису на истом колосеку, околности захтевају да жонглирате, ако хоћете даље да пливате, ако нећете да вас први вир одвуче на дно. Није лако доћи ни до афирмативних информација, а тек до оних које могу бити ”незгодне”, указати да није баш увек све ”мед и млеко”. Тако смо често били једино место где се могло читати о годинама пропасти ”Вискозе”, еколошким инцидентима у њој, о цијанидној буради у ”ФАК-у”, пропадању ”Кур-салона”, он је, срећом, у задњи час спасен, о мигрантима, протестима свих врста, или у последње време о јадариту и свему што се збивало и збива око њега. Некоме је то одговарало, некоме и није, али за свих ових петнаест година ниједном, да не урекнем, није стигао деманти на наш текст.
Можда није свакоме одговарало оно што је излазило на нашим страницама, али је увек било тачно. Настојимо да возимо средином, ни лево, ни десно, да будемо место где ће се чути глас већине, али и мањине, оних који одлучују и оних који би желели да одлучују. Тако је било, јесте и биће. У складу са оном ”Ни по бабу ни по стричевима”.
Да будемо јасни. Никада нисмо имали позив типа, ”Немојте писати о томе”, нити смо било где икада ишли ”по мишљење”. Настојимо да радимо најбоље што можемо, али сигурно смо грешили и још ћемо, не греши само онај ко ништа не ради. Увек смо ”испред времена” јер када у среду увече завршимо ”прелом” броја, већ мислимо шта радити за наредни петак и тако из месеца у месец, из године у годину, петнаест пролећа.
Некада нас седам, нажалост, у та 784 броја изгубисмо двоје, наше Дула и Зоку, па сада као петорка пловимо даље. Некада са више смеха, понекад некоме попусти живац, али се држимо као тим. Више времена заједно него са породицом, без викенда, радног времена, посао ”носимо” и кући, али је то наш избор. Бити ”седма сила” (да је нека не би била тек седма, каже један пријатељ) све је само не лако у данашња времена, ако хоћете да будете што приближнији дефиницији новинара, мада је и ту данас дошло до деградације па се све и свашта зове и новинама и новинарима. Није то тема. Тема је да када неко за две, три, пет деценија или више узме ЛН види како је живео овај град, шта се радило, урадило, ко су били Лозничани, њихове радости и проблеми. Све то сачувано је у неких око 40.000 текстова колико је до данас изашло на странама наших и ваших ЛН. ЛН које некада својатају и ”наши” и ”њихови” што значи да смо таман тамо где треба. На средини, упркос вечитом изазову званом опстајање.
Да се читамо још дуго.
Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ЛН ОБЕЛЕЖИЛЕ 15 РОЂЕНДАН – Идемо даље
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
