ФИЛМСКИ КАРАВАН ПАНТЕЛИЋА – Добривоје и Добрила – добро овог народа
У Вуковом дому културе синоћ је почео путујући фестивал „Младенци 2023“ филмских стваралаца Пантелића из Доњих Брезовица, први пут без покретача манифестације Добривоја, који је преминуо пре три године. Ово вече било је емотивно и испуњено сећањем на великог заљубљеника у камеру, српске обичаје и традицију, које је чувао и неговао за будуће нараштаје. Пуна сала била је потврда колико Лозничани поштују све оно што годинама излази из филмске продукције породице Пантелић а то је потврдио и градоначелник Видоје Петровић.
– Срећан сам што сам у прилици да вечерас будем са Пантелићима овим дивним поводом. Фестивал нас враћа коренима, подсећа на оригиналан начин ко смо, шта смо и где су нам корени. Када имамо ове одреднице, онда знамо пут којим треба ићи кроз будућност. Докле год буде оваквих стваралаца и овакве публике, никада нећемо залутати. Ићи ћемо напред, тамо где иду најбољи. Хвала Пантелићима који су Лозницу увек доживљавали као свој град и вечерас су ми измешана осећања. Срећан сам, али и тужан што међу нама није онај који је четрдесет и више година живота посветио овом виду стваралаштва. Докле год буде нас, оваквих и сличних манифестација Добривоје ће бити у нашим мислима и са нама – рекао је Петровић.
Ове године, фестивал је посвећен човеку који је кроз свој рад баштинио традиционалне и културне вредности свог родног краја и био привржен коренима и љубави према наслеђу, завичају и домовини. Свих протеклих година велику помоћ Пантелићима је пружао редитељ и селектор међународног фестивала етнолошког филма у Београду професор Владимир Перовић, који је указао на значај њиховог рада.
– Пре 25 година сам упознао двоје људи, њихова лица зрачила су оним што је могло да буде само истинско добро, оно од чега су саздана њихова имена. Добривоје и Добрила, добро и добро. То се не среће сваки дан и на сваком месту. Њих двоје су у том часу већ десетак година снимали нешто што биљежи добро вјекова. Они снимају обичаје, вјеровања, традиције, ритуале, начин живота, одјевања, градитељства, различите културне матрице и све оно што чини добро биће једног народа. Добривоја више нема, али Добрила и читава породица, укључујући и унучад, настављају тамо где је он стао. Добро наставља да живи. Сматрам да су Пантелићи истински на трагу онога чиме су се бавили Вук Караџић и Јован Цвијић. Наравно, не мислим да су Пантелићи научници, они биљеже и сакупљају на свој начин модернијом технологијом. Њихови филмови нису етнологија, већ етнографија и као таква бескрајно корисна грађа за етнологе, научнике, тумаче, проучаваоце. Архива какву су Пантелићи створили и стварају садржи толико тога што представља благо овог народа, ризницу – рекао је Перовић.
У стварању филма „Доко“ учествовала је цела породица Пантелић, Сандра (камера), Добрила (наратор) Милан (монтажа, сценарио и режија), а као асистенти режије Дијана и Тања. За костиме је био задужен Вук Караклић, док су музику радили Димитрије Микан Обрадовић и етно-група „Лозице“. Један од редовних сарадника, Љутомир Рундић подсетио је и на недавно преминулог Петра Петровића, који је отпочетка пружао помоћ Пантелићима и учествовао у њиховом стваралаштву као глумац, песник, сликар.
У име установе која је организовала пројекцију у Лозници обратила се Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“, а поклањајући се публици Пантелићи су се захвалили свима који су им на било који начин до сада пружали несебичну помоћ у раду.
– Буран аплауз публике, најбоља је подршка да наставим с поносом и с пуно елана оно што је мој отац започео. После двогодишње паузе, фестивал је 17. пут кренуо на своју турнеју и, као и сваки пут, изазвао велику пажњу публике. Све је то Добривојева заслуга – рекао је Милан Пантелић подсетивши да је његов отац живео за дане фестивала и сусрете с бројном публиком у Лозници, Малом Зворнику, Крупњу, Љубовији и другим местима где су гостовали, али и са значајним филмским радницима који су долазили на премијере, попут директора Југословенске кинотеке и министарке културе.
Добривојева супруга Добрила, верни пратилац кроз живот и аматерски филмски свет, с поносом истиче да је „њен Доко“, како га је најчешће ословљавала, оставио дубок траг и да је потврда за то чињеница да је Етнографски музеј у Београдупрошле године установио награду „Добривоје Пантелић“ за најбољи филм о аутохтоној култури у сопственој продукцији, као и награду за најбољи телевизијски филм.
Лозничка публика видела је још три филмска остварења Пантелића – „Приче из воденице“, „Стари ковач“’, као и причу о хлебу таину који је спасао српску војску у Првом светском рату. После Вуковог дома културе, пројекција се данас организује у Малом Зворнику, фестивал сутра стиже у Љубовију, а потом гостује у Пецкој па у недељу у Крупњу.
С. Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ОМЛАДИНСКИ ЦЕНТАР – О насиљу се не ћути
ПРВОГ ДАНА ПРОЛЕЋА – Уручене награде младим песницима
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу