НАШИ СМО – Не окрећи други образ

”Хтела да скочи са терасе, тукао ју је сатима”, ”Мушкарац у Пироту пуцао на бившу партнерку и убио је док је куповала воће”,  ”Убио жену па запалио стан да сакрије злочин”. Ово су само неки од наслова објављених последњих дана, а примери свакојаког насиља нижу се готово свакодневно са, чини се, врло благом реакцијом и надлежних и јавности.

Недавно је обележен 8. март, дан када многе жене добију једино цвеће у години, када се сви сете мајки, сестара, супруга, колегиница, а онда се све настави по старом. Ваљда ”затрпана’ толиким цвећем и пажњом, готово је неприметно прошла информација да је за само 64 дана ове године убијено чак девет жена. Објављено је и да је насиље над женама у прва два месеца ове године порасло 350 одсто у односу на исти период 2022, када су убијене две жене.

Када се такве ствари дешавају у једном друштву  које, бар декларативно, жели да буде уређено, безбедно и сигурно за све његове чланове, треба да звоне сва звона на узбуну. Да се са јалових вербалних осуда и млаћења празне сламе пређе на конкретне кораке који ће зауставити страдања, у овом случају жена. Очигледно да нешто шкрипи и да изречене судске забране немају ефекта јер је, на пример, преносе медији, убица у Пироту имао забрану приласка жртви од фебруара 2022, а у мају те године споразумом са судом признао је кривицу те био осуђен на новчану казну од 100.000 динара. Показало се као врло ”делотворно”, једне жене више нема. Аутономни женски центар наводи да је ”Мушко насиље над женама сваки чин против женине воље, а који је угрожава психички, физички, сексуално или економски. Насилник може бити члан породице (муж, син, отац, брат, ујак…) или било који познати (пријатељ, познаник, шеф, колега) или непознати мушкарац. Важно је знати да се насиље може десити свакој жени и да насиље није последица жениног понашања него система патријархата у коме мушкарци имају моћ, а насиље над женама је начин да они ту моћ одрже”.

Ивана Перић, терапеуткиња и координаторка у ”СОС женски центар” из Новог Сада, изјавила је да у Србији у просеку годишње буде између 30 и 40 убијених жена, укључујући и девојчице. Страшно. Какво је наше окружење, какво је ментално здравље нације у којој се то збива? Најблаже речено, не баш најбоље. Може ли се тврдити да је нормално имати на телевизији са националном фреквенцијом, програм у коме пред камерама дању и ноћу мушкарац, који је био у затвору због убиства и трговине наркотицима, малтретира, вређа и понижава наизменично невенчану супругу и девојку са којом је прву преварио? Бахатост, сила, најгнусније увреде лете са екрана као убрзани курс за неког будућег насилника који у томе види одличан начин да сличним понашањем обезбеди себи учешће у таквом програму и лаку зараду од пар десетина хиљада евра за коју нормалан свет црнчи годинама. Нема то везе? Ко тако мисли, нека се мало окрене око себе и погледа боље шта види. ”Четворица малолетника крвнички претукла младића пред девојком”, један је од овонедељних наслова.

Склањање пред бахатим, који једино разумеју језик силе, довео је до тога. Давање силних права, увезених са стране, спорост система, непримењивање закона и гледање кроз прсте ”маминим и татиним синовима” доносе последице. Тако у нашем граду један ученик четвртог разреда објављује фотке са оружјем, носи у школу боксер, све држи у страху и нико му ништа не може јер је ”малолетан”(?!). Да сачекамо да дете одрасте, а дотле шта учини, можда некога поломи, трајно истраумира, шта ћемо, дете има ”права”. Где је ефикасност система у таквим ситуацијама? Много је данас нервозних, агресивних, љутих, разочараних, спремних да све фрустрације искале на слабијима, а атмосфера је направљена да ”јачи тлачи”. Има и оног чувеног ”гледања свог посла” па ће комшија звати полицију због гласне музике која му смета, али кад чује јауке жене коју малтретира муж, неће, уз резон ”сигурно је заслужила” и ”неће да се меша”. Све теже је нормалним људима да опстану јер је насиље пустило корене са једне, а апатија са друге стране. Нажалост.

Доста је било окретања другог образа. Превише су паметни попуштали, а будале ојачале. Али ако једини одговор на насиље преостане друго насиље, е онда смо потпуно обрали зелен бостан.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Дремеж

НАШИ СМО – Бушач

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )