НАШИ СМО – Дремеж

После тродневне забавно-такмичарске неизвесности и завршетка избора за овогодишњег представника Србије на “Песми Евровизије 2023” у Ливерпулу, стекао се утисак репризе прошлогодишњих дешавања током ове манифестације, што и није неуобичајена појава на програму Јавног сервиса (сетите се само “Тесне коже”, “Жикине династије” или “Бољег живота”).

Још од првог такмичарског дана многима се учинило као да гледају репризу или наставак онога око чега су се прошле године “ломила копља”, доносиле различите оцене, износиле похвале и најружније покуде. И у овој нашој рубрици скоро да би могао да се препише већи део прошлогодишњег текста а да се не изгуби на актуелности. Једино измењати имена победника па уместо Констракте писати о Чачанину који се обрео у Београду због студија, а потом стигао до Лондона, где је и започео музички пут као Luke Black (Лук Блек).

Није нама потребно много за покретање расправе на било коју тему, за поделу на “ове” и “оне”, за сучељавање ко је бољи, а ко гори, Звезда или Партизан, ко је за Европу, а ко против уласка у ЕУ, имамо ли опозицију достојну да се адекватно супростави власти, ко је у праву Русија или Украјина, и тако даље и тако ближе. Зато и не изненађује најсвежија полемика око недавног музичког избора “Песма за Евровизију 22” – писали смо пре годину дана у “Наши смо”. И тада су многи покушавали да реше енигму да ли ће се Србија с Аном Ђурић Констрактом која пере руке у лавору обрукати или ће постићи одличан успех и зашто музика више није музика и због чега се до победе не стиже песмом већ “нечим новим” или актуелном политиком. Дакле, ситуација идентична с тим да се овај пут, чини се, већи акценат стављао на сексуалну опредељеност како победника, тако и још неких учесника “Беосонга”.

Лука Ивановић нам пре овог необичног наступа није био познат колико можда у неким другим деловима Европе, али смо сада сазнали да је имао добру сарадњу и раније са Констрактом, као и са групом “Земља грува”. Сазнали смо да је таленат за музику показао још у 12. години, да од тада пише текстове, а да је касније кренуо и да компонује и аранжира. Последње четири године живи у Лондону и једини је музичар из Србије који има потписан уговор са “Universal Music Group” са којом је 2016. године реализовао успешну турнеју у Кини. До сада је објавио четири ЕП издања.

Рекох, младић ради по белом свету, али у Србији није скренуо већу пажњу на себе, до сада. Зато и не чуди што после наступа у Београду салве коментара, од потцењивања и вређања до хвалоспева, трају и у данима после његовог проглашења за победника. Кажемо – “укуси су различити” и различите реакције су уобичајене за све што је ново. Као и са Констрактом, стиче се утисак да, ипак, како време одмиче и како више слушалац улази у садржину музичке поруке Луке Чачанина, полако се и полемике смањују. Од свих с којима сам разговарао после првог његовог изласка на сцену, устајања из некакве чауре у којој је задремао, само једна особа је рекла да јој се то допада и да навија за њега. Да ли је ствар предосећаја или добре процене шта Европу може да заинтригира, не знам, али је јасно да овде не гласају Европљани, већ публика из Србије и стручни жири. Иако није освојио највише гласова жирија, али ни публике, сабирањем једних и других избио је на прво место међу 16 извођача који су се такмичили у финалу. О томе какви су они били може се полемисати неком другом приликом, а, можда, на основу тога и донети закључак зашто је победио “Црни Лук”. Помињу се ту и разни лобији, “суноврат света”, “уздизање хомосексуалаца”, “поништавање породице”, али, како год, победа је на крају победа, а победник иде даље. Како ће Луку дочекати Европа, видећемо у мају, али могу да разумем и оне који њега не прихватају као “свог представника” јер за то имају право. Младића скоро да нико није ни разумео о чему пева, ако се то његово изражавање тако може и назвати, а покоја реч на српском језику тек се назирала испод дебелог слоја електронске музике, звучних и видео-ефеката, сценографије и расвете од које вам само може бити зло.

Као закључак можемо рећи да нам је јасно да музика не доминира овим такмичењем, да се речима и квалитетном мелодијом не померају емоције и да из дремежи треба коракнути у неку другу јаву. Како ко жели, али после свега “Само ми се спава”.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Бушач

НАШИ СМО – Чачкање мечке

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )