ОБЕЛЕЖЕН ДАН ЈЕЗИКА И ПИСМА – На стази народног језика

Међународни дан матерњег језика обележен је данас испред Вукове спомен-куће у Тршићу програмом „Стазама народног језика“ у извођењу ученица Гимназије „Вук Караџић“, представница Огранка Вукове задужбине у Лозници. Колажни програм био је посвећен тридесетогодишњици од смрти и 125. години од рођења Десанке Максимовић и 65. годишњици од смрти Исидоре Секулић.

Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“, подсетила је да је Дан матерњег језика УНЕСКО званично прогласио 21. фебруара на Генералној скупштини Уједињених нација 1999. године у знак сећања на студенте који су тог дана 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану (данашњем Бангладешу) јер су протестовали због чињенице да њихов матерњи језик није проглашен за званични.

– Сваке године се трудимо да одавде са прага Вукове куће пошаљемо поруке које се односе на значај очувања матерњег језика, али и поштовању различитости и вишејезичности. Веома је битно неговање културног идентитета и зато наш град и наша установа из године у годину настоје да обележе Дан матерњег језика како би истакли важност неговања језичке културне заједнице којој припадамо. Данас шаљемо поруку да сваки дан треба да чувамо језик, односно да користимо Вукову реформисану азбуку, најсавршеније писмо на свету, и да пишемо и стварамо на матерњем језику – рекла је она.

Невена Митровић, професорка српског језика, истакла је да захваљујући доброј сарадњи са Центром за културу, лозничка гимназија доста пажње придаје очувању матерњег језика и писма, а да ученици брижљиво негују све оно што је учинио Вук као реформатор српског писма.

– Гимназијалци вазда наступају у својству Вукових задужбинара и данас то чине уз поетски колаж. Потребно је да за тренутак застанемо и подигнемо ниво свести у вези са тим ко смо и шта смо јер живимо у времену када спознајемо по ко зна који пут да су у глади отворене четворе очи. Ипак, те наше глади су, углавном, окренуте материјалним вредностима док су духовне скрајнуте. Младе морамо учити да треба утолити духовну глад и истражити духовну жеђ.  Ако успемо у томе, онда смо на правом путу – поручила је професорка.

Република Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима на основу које мањинским језицима у Србији не прети опасност од изумирања, као у неким другим деловима Европе и света. У нашој земљи је регистровано више од 30 националних мањина (етничких група), а закони у области образовања посебан акценат придају осигуравању квалитета образовања деце припадника мањинских група. Код нас је у службеној употреби, поред српског, још 12 језика националних мањина – албански, босански, бугарски, буњевачки, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки, на целој територији 42 јединице локалне самоуправе, осим тога влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ИЗЛОЖБА О РАДНИЧКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ – Послератно образовање одраслих

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Добар одзив, пријаве до петка

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за иОС уређаје на Апп Сторе или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Гоогле Плаy продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу