(НЕ)ПОШТОВАЊЕ ЗАКОНА – Половина директора школа нема лиценцу

Закон о основама система образовања и васпитања, који је ступио на снагу 2003. године, предвиђа обавезу директора школа да полажу испит за лиценцу, односно дозволу за рад, уколико желе да и даље обављају дужност директора. У супротном, неће моћи да буду на челу школа.

Закон прописује да је полагање испита обавезно за све директоре без обзира на то колико су година већ на тој функцији, а рок је две године од доношења правилника којим се одређује шта ће тај испит садржавати. Међутим, требало је да прође 15 година да би правилник, односно процедура како да се то спроведе у пракси, био донет па су прве обуке директора почеле тек 2018. године.

Према најновијим подацима, од 1.600 школа у Србији, само њих 709 имају директоре са положеним испитом. Правилник прописује да обуку руководилаца образовних установа спроводи Завод за унапређење образовања и васпитања, по њеном завршетку кандидат је у обавези да у року од три месеца спроведе истраживање, изради истраживачки извештај и припреми портфолио, односно скуп података и радова, свих постигнућа, планова и идеја којим се желе представити, затим се пријављује  за испит за добијање лиценце који организује Министарство просвете.

У првој групи која је полагала испит, од 17 директора, пало је њих петоро, касније, због епидемије коронавируса, омогућено им је да уместо рока од две године од постављења, полажу испит од дана завршетка обуке. Како нам је рекла Гордана Стојановић, републичка просветна инспекторка, у лозничким школама 90 одсто директора има лиценцу, немају два новопостављена директора, у Средњој економској школи и у основној школи у Липничком Шору, а од старих директора лиценцу немају можда њих један или два.                                                                                                                              

– Они су морали да прођу обуку у року од две године од постављења, људи су се редовно пријављивали, али није ишло како је планирано. Пре две године Министарство је кренуло са тим програмима убрзано и онда су сви положили испит – напомиње Стојановићева.                       

Иначе, на испиту се у првом делу оцењује квалитет истраживачког рада у коме кандидат приказује резултате примењеног истраживања и препорука за унапређивање образовно-васпитне праксе. У другом делу комисија процењује степен остварености стандарда компетенција за директора, а у трећем, кандидат представља и образлаже порфолио директора који садржи доказе о остварености стандарда. Истраживање Уније синдиката просветних радника од пре пар година показало је да су више од половине директора школа у Србији (52,7 одсто) наставници физичког васпитања, 20 одсто су учитељи (професори разредне наставе), четири процента су из редова педагога и психолога, а 23 одсто су наставници свих других предмета.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

РЕКОНСТРУКЦИЈА У МУЗЕЈУ ЈАДРА – Четири нове поставке

НА ДАН ДРЖАВНОСТИ – Орден за Вуков сабор

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за иОС уређаје на Апп Сторе или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Гоогле Плаy продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу