РЕКОНСТРУКЦИЈА У МУЗЕЈУ ЈАДРА – Четири нове поставке

Музеј Јадра од марта ће посетиоцима понудити бројне новине које су обухваћене реконструкцијом дела сталне поставке. Горан Вилић, управник музеја, каже да ће радови бити завршени до краја овог месеца, а новац су обезбедили ресорно министарство и локална самоуправа.

– Конкурисали смо код Министарства културе за пројекат реконструкције дела сталне поставке и добили новац, уз део који је обезбедио Град Лозница. Укупан износ инвестиције је 1,3 милиона, од чега је 800.000 од министарства јер је пракса да ресорно министарство финансира део пројекта, а остатак локална заједница. Реконструише се једна трећина музејске поставке, седам витрина, којима је обухваћен хронолошки један и по век. Хтели смо да освежимо део поставке, модернизујемо и да тај период прикажемо кроз најзначајније личности нашег краја. То подразумева културно-просветне прилике, односно лик и дело Вука Стефановића Караџића и проте Игњата Васића, Јована Цвијића, као једног од наших великана који је добио знатно већи простор него што је имао, две витрине су посвећене само његовом животу и раду. Први светски рат смо приказали кроз лик Момчила Гварића, уз акценат на две најзначајније битке – Церску и Гучевску, које су се одвијале у склопу Дринске операције, односно друге непријатељске офанзиве. Избацили смо део хронологије који је био везан за балканске ратове и дали више простора Великом рату – објашњава Вилић.

Део те поставке биће употпуњен и скулптуром Момчила Гаврића, која је већ урађена и за чију израду је био ангажован вајар који је урадио и главе за неколико лутака, које ће  бити део нове поставке а подсећаће на воштане фигуре.

– Скулптура Момчила Гаврића биће смештена у једну од витрина коју смо реконструисали уклањањем дрвеног дела и постављањем стакла тако да ће бити видљива са сваке стране. Успели смо да пронађемо и неколико нових оригиналних предмета, добили смо Момчилову фишеклију, као и Албанску споменицу и неколико ордена. Тај део употпуниће и оригинална труба и добош из Првог светског рата. Визуелну пажњу ће привлачити и костими које су урадили костимографи из Београда за Момчила, Цвијића, Вука и проту Игњата. Све то ће допринети бољој интеракцији са посетиоцима – детаљан је управник Музеја.

Постављена је нова лед-расвета и амбијентално осветљење витрина, неколико таблета на којима се могу видети додатне информације и детаљи везани за неку одређену област и све што није изложено у витринама, моћи ће да виде у дигитализованом облику, на српском и енглеском језику. Постављен је и ТВ са озвучењем где ће бити приказивани тематски документарни програми о Првом светском рату, Јовану Цвијићу или културно-просветним приликама у лозничком крају. Иначе, реконструкцијом су обухваћени и радови на електроинсталацијама и премазивање дрвених делова витрина, а поред сталне поставке посетиоци ће, како најављује Вилић, током ове године моћи да виде и друге изложбе.

– Планирамо још једну изложбу о Лозници јер је претходна изазвала велику пажњу. То је неисцрпна тема, а планиран је и каталог за ту изложбу. Објавићемо и каталог-водич за Музеј Јадра и Музеј Церске битке на Текеришу, на српском и енглеском језику. Гостујуће изложбе почињу већ током мартовског програма “Свет жена”. Прва је “Мода шешира” Александре Јовановић, антрополога-етнолога из Народног музеја у Шапцу, која приказује моду шешира код нас у периоду с почетка 20. века до педесетих година. Потом стиже и изложба музеја из Крушевца “Моравска Србија између стварности и легенде”, о периоду када је Крушевац основан као град престоница 1371. године и Косовском боју, а за предсаборске дане смо планирали изложбу о Карловачкој гимназији, чувару културне баштине, најстаријој гимназији у Србији, која је почела са радом 1791. године и по оснивању имала своју библиотеку. Данас има богат фонд старих и ретких књига, око 19.000. Изложбу је урадио Музеј Војводине у сарадњи са Карловачком гимназијом у којој се настава до 1852. одвијала на латинском језику, а тек после на српском (1872), када је усвојен и Вуков правопис. Крајем октобра биће изложба “Година пре века”, о јубилеју радио-дифузије. Следеће године се обележава сто година од почетка емитовања првог радио-програма Радио Београда. Аутор изложбе је Миодраг Глигорић, електроинжењер, који има богату колекцију старих радио-апарата, чак из 1924. године. Изложба вина биће у мају, по пети пут. Имаћемо и програм у оквиру Европске ноћи музеја (13. маја). а као део пројекта “Музеји за десет”, приредићемо седмодневни програм – најавио је Вилић.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

КОЛИКЕ СУ БИЛЕ НОВЕМБАРСКЕ ПЛАТЕ? – Више од медијалне, мање од просечне

НА ДАН ДРЖАВНОСТИ – Орден за Вуков сабор

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу