ЖИВЕТИ РОКЕНРОЛ – Има нас још

– Има нас још – прве су три речи које је изговорио Миодраг Мићо Јевтић Ћоми приликом нашег сусрета и одговора на питање како се определио да живи рокенрол живот, необичан, или мање уобичајен за његову генерацију која је одрастала уз неке другачије музичке звуке. Њега је немогуће не срести на неком рок концерту у граду или, чак, обичној свирци локалног рок састава. Велике свирке у граду не пропушта више од деценије, а нису му препрека биле ни оне у Београду, Крагујевцу, Шапцу, Тузли.

– Почело је давно, а љубав према рокенролу само се појачава. Моја “зараза” је кренула од мог оца и његовог, нажалост, покојног друга Душана Дула Павловића, великих познавалаца рок музике. Од њих сам скоро све и научио. Први концерт на који сам отишао био је 2001. године у Спортском центру, свирала је “Рибља чорба”, наравно, заједно са оцем. Он ми је увек пуштао плоче, а, прво што сам чуо од музике били су “Еј-Си/Ди-Си”, када сам био беба, током првог купања у кући – прича Јевтић.

Први концерт у Београду на који је отишао одржали су “Ганс енд розис” 2010, када је имао 15 година. Био је то његов први “велики” концерт и прва посета Београдској арени. Од тада скупља карте с концерата, фотографише се са музичарима и добија аутограме или мало поприча са њима. Има роковник у који све бележи, лепи исечке из новина о концертима на којима је био, најавне летке улазнице, аутограме и фотографије. До сада је био на најмање петнаестак “јаких” концерата, великих и значајнијих домаћих бендова, али и светских који су били у Србији.

– Неке сам гледао више пута, а најдражи ми је тај први концерт “Ганса”. Гледао сам и Билија Ајдола, “Дип парпл” и ове године “Ајрон мејден” у Штарк арени. За њих сам се спремао месецима, обезбедио карту на време, бројао дане до тог спектакла. Од домаћих група најдражи концерт ми је био “Смаков” 2012.  у Београду. Иначе, када планирам да добијем аутограм неког музичара, увек дођем раније, још на тонску пробу, то ми је део доживљаја, а и музичаре је тада лакше видети изблиза и замолити за минут пажње. Дешавало се да стигнем пре њих на тонску пробу, са некима сам се дружио и после концерата – каже наш саговорник.

Најдражи су ми “Дорси”, али, оно чему се нада је концерт “Металике”. Волео би и “Лед цепелин” да види уживо, а што се тиче “Ролингстонса”, томе се и не нада јер су, како каже прескупи. Раније је за улазнице штедео од џепарца, а сада ради и од плате одваја новац за концерте, неки албум на плочи или ЦД-у. Када одлучи да иде на концерт, онда до тог циља долази без обзира на одрицања. У роковнику чува фотографије са Којотом из “Ајс брна”, Гилетом из “Оргазма”, Дејаном Цукићем, Ђулетом из “Ван Гога”, Зденком Коларом (“Идоли” и “Зона Б”), Галетом из “Кербера”, Сеадом Липовачом из “Дивљих јагода”, као и ону са Пером Ловшином из словеначких “Панкрта”, насталу током недавног концерта у Београду. Нову годину дочекао је такође на концерту и то у Тузли, где је наступало сарајевско “Забрањено пушење”. И то је овековечио фотографијама, а како поручује, увек треба слушати добру музику и у њој уживати, без обзира на то да ли сте на сцени или испред ње.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ТОГЛ НА САЈМУ ТУРИЗМА У ШПАНИЈИ – Лилање у првом плану

ДОБРИЛА ПАНТЕЛИЋ – Деценије дружења с камером

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу