ДОБРИЛА ПАНТЕЛИЋ – Деценије дружења с камером

ДОБРИЛА ПАНТЕЛИЋ – Деценије дружења с камером

Добрила Пантелић из Доњих Брезовица више од три деценије дружи се с филмском камером. Заједно са супругом Добривојем снимила је више од три стотине етно-филмова за које су добили бројна признања у земљи и иностранству. И даље снима приче и занимљиве догађаје са села настојећи да старе обичаје сачува од заборава

Каже да није нимало случајно што су се Добривоје и Добрила Пантелић срели и кренули истим стазама, основали породицу. Док је чувала овце, бележила је шта се дешава у њеном крају и кратке информације слала Радио Подрињу које их је објављивало. Добривоје је нешто раније слао информације из свог краја Радио Подрињу и Гласу Подриња. Једног дана Добривоје и Добрила су се срели и почели дружење. После две године венчали су се и тако основали породицу, али и започели дружење с камером и микрофоном које и даље траје. Дугогодишњи су сарадници Јутарњег програма Првог програма РТС где су се емитовали њихови прилози о занимљивим људима и догађајима. Добривоје је 2020. године преминуо, а Добрила је наставила да снима занимљиве приче из Рађевине, Азбуковице, Подгорине, Мачве, Подриња настојећи тако да старе обичаје сачува од заборава.

– Када се родио наш син Милан, договорили смо се да од пара које смо добили на крштењу купимо мало бољи фото-апарат и Добривоје је кренуо да фотографише по оближњим селима. Појавиле су се и камере  и одлучили смо да купимо једну. Тако смо почели да камером снимамо живот људи на селу. Било је то пре више од три деценије. Снимали смо тада прела, мобе, жетве, а данас тога више нема. Тада су се људи у селу дружили. Имућнији су помагали сиромашнима, обрађивали су им њиве воловима, превлачили сено, пшеницу. Данас су се људи отуђили. И даље бележимо дешавања у селима, али видимо да је све мање дружења, брже се живи и људи су у сталној трци за новцем – прича Добрила.

Истиче да су снимали догодовштине по селима и да су им људи са телевизије рекли да то добро раде и да би било лепо да сниме и етно-филм.

 – Почели смо да снимамо и етно-филмове и да их шаљемо на фестивале. Много су нам помогли да научимо како то да радимо Миле Качавенда, Светлана Парошки, Владо Перовић, Живорад Жика Николић. Снимали смо кратке приче које су емитоване на телевизији које су веома добро примљене код гледалаца. Постали смо познати широм Србије. Снимали смо широм Рађевине, Подгорине, Јадра, Подриња. У питању су биле занимљиве приче са села. Пре два месеца снимили смо причу у селу Савковићи код Љубовије. Позвао нас је свештеник и рекао да у селу још увек има добар мајстор, ковач и да би било лепо да забележимо ту причу што смо и учинили. Некада смо ишли по селима и трагали за занимљивим причама и људима, а данас нас све чешће зову људи који желе да снимимо нешто у њиховом крају. Сви знају за нас и када има нешто занимљиво, они нам јаве. Свугде смо добродошли – подсећа Добрила.

Снимили су више од три стотине етно-филмова за које су добили бројне награде у земљи, али и у иностранству. Значајна признања добили су и у конкуренцији са професионалним филмским ствараоцима. Добрила истиче да је телевизија чудо и да су веома захвални људима са телевизије који су им омогућили да представе свој рад и тако допру до шире јавности.

– Чини ми се да ако нешто није приказано на телевизији, као да се није ни догодило. Срећни смо зато што смо наставили тамо где је Добривоје стао. Редовно снимамо и шаљемо приче РТС-у где се објављују. Драго нам је што нас ова телевизија није заборавила после Добривојеве смрти. Наставили смо да сарађујемо и редовно објављују наше приче. У недељу ћемо бити гости РТС-а где ћемо приказати шта смо радили протеклих дана, али и најавити Фестивал “Младенци” који ће бити одржан у марту. Нисам се школовала за овај посао, али временом сам научила много тога па и да будем репортер. Сада снаја снима камером, а ја разговарам са људима, онако спонтано. Јављају се гледаоци из места жиром Србије и кажу свака вам част за ваше приче. Истичу да им је доста короне и политике и да им наше приче дођу ка освежење – каже она.

Истиче да је задовољна и срећна жена јер су њена деца остала да живе на селу, на свом огњишту и што су и унуке почеле да се баве овим послом.

– Не стидимо се да кажемо да смо сељаци, да живимо у Доњим Брезовицама, на селу, и да чувамо своје огњиште – поносно прича Добрила.

Она је једна од учесница РТС-овог серијала “Кухиња мога краја” и каже да је веома срећна због тога.

 – То ми је дошло као премија на лутрији. Учествује нас седам, а кренили смо из Бајине Баште, па у Доње Брезовице, Горњи Милановац, Јасиковица код Трстеника, Александровачку Жупу, Барајево, Смедеревску Паланку. Лепо смо се дружиле и упознале кухињу и обичаје из ових крајева. Представили смо нашу кухињу и оне су биле одушевљене. Припремила сам за предјело шницлу од зове, али моје гошће нису могле да погоде од чега је.  Било је укусно и много им се допало. За главно јело спремила сам сач, а за посластицу припремила сам питу од пиринча. То је пита која се некада веома често спремала, а сада веома ретко –  истиче Добрила.

Поручује да овај посао ради из љубави и да јој он даје подстрек и наду у боље сутра. Каже да живе за јутро када се на телевизији приказује нека њихова прича и због тога што ће оно што су снимили остати сачувано од заборава.

Фестивал етно-филма “Младенци”

После двогодишње паузе, у марту ће бити одржан традиционални фестивал етно-филма “Младенци” који су покренули пре петнаест година. Оно што су радили током протекле две године, Пантелићи ће приказати најпре у Лозници, а затим у Осечини, Љубовији, Малом Зворнику и на крају у Крупњу.

В. Ст.

Фото: Архива ЛН и лична архива саговорнице

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ТОКОМ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ – У Тршићу рекордна посећеност

НАШИ СМО – Кликови

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )