НАШИ СМО – Године

Нова година куца на врата, чаше горе сви, чаше горе сви, хајмо заједно, хајдемо весело, нека нам, нека нам у здрављу и весељу пролази – певао је крајем осамдесетих сарајевски бенд “Нервозни поштар” а ову веселу песму певају, богами, и дан данас на дочецима нових година.

Нове године долазе и врло брзо постају старе, чини ми се све се то брже одвија што човек има више “банки”. С годинама сплашњава и новогодишња еуфорија, где је дочекати, како, с ким, руководимо се оним – чекали је будни или у сну, она ће свакако доћи. Дилема шта обући, нешто свечано, ново, сада има додатак – што нам може послужити касније током године за неку свадбу, рођендан, славу, да нисмо џаба бацали паре. Увелико се размишља и шта купити за новогодишњу трпезу, мало већу печеницу која ће послужити и за Божић, само мало попунити залихе. Наравно, ту су хладна предјела, сарме, кување, говеђа чорба, подварак, салате разноразне, торта, колачи… Ко слави Степањдан, треба све то да понови а ако нешто остане – машала. А после све то испочетка за Српску нову годину.

За сваку Нову годину као хипнотисани идемо да се радујемо као да неког другог дана то не можемо. Добро, и треба да се радујемо, радујмо се што смо старији годину дана, што смо живи, што тако треба – па цео свет то ради. Радујмо се, иако се тамо негде води рат и људи гину, али ратови се увек негде воде у свету, они долазе и пролазе као и нове године. Радујмо се јер је иза нас остао и кобни вирус, ограничено путовање, изолација, вакцинација, несташице, а дошла нам инфлација, свакодневна поскупљења (ако нешто не купимо данас, други дан је већ скупље). Радујмо се што нам политичари фингирају да имамо најјефтинију струју у Европи, прећуткујући да су нам и плате “најјефтиније” или нам не говоре истину о Косову и Метохији, мада је нама и без њиховог признања све јасно.

И, где ћете на дочек? Код куће, на  трг, додуше у Лозници тога нема већ годинама, на планину, море, негде у иностранство – треба пара за то. Ја сам решила да будем на неколико места: кухињи, дневној соби, по потреби у тоалету и на крају у спаваћој соби – ако се не заспи уз ТВ програм. Некако, на планину ми се не иде, хладно, брате, и кад изађеш напоље на терасу, на трг у неком граду, још горе, то је више за млађе и оне издржљивије, у иностранство, далеко ми, док дођем, бићу уморна па ми до весеља неће ни бити. А и скупо је. За нас у најбољим годинама ипак је најповољнија кућна варијанта. Нема нико да те гуши дуванским димом, бубне опне ће остати спасене од силине, углавном, шунд музике уз коју још треба да скачеш, играш, а више ти се плаче кад се сетиш колико си тужних момената оставио у тој старој години. Мислиш, добро да је прошла. Али и ова што ће доћи донеће опет неке тешке тренутке, али и добре а добро увек мора да превлада, иначе, није здраво за тебе.

Кажу, какве су ти мисли, такав ти је и живот. Треба бити оптимиста, размишљати позитивно, радовати се малим стварима, рецимо, када нађете јефтинији а квалитетнији тоалет папир чија је цена отишла у небеса, када на акцији нађете нешто што вам је баш требало (па и ако не треба, нема везе, требаће), па петак тринаести, ноћ књиге, ноћ музеја… све ноћ, никако да нам сване дан. чаролија новогодишњих празника је у томе што не радите неколико чаробних дана, само једете, пијете, дремате, једете, пијете, дремате, па онда спавате. Али све ће бити чаробно, ако ви тако одлучите.

Радујте се снегу, али да падне за Нову годину и Божић па да се одмах отопи, да се, не дај боже, не створи снег и лед на улицама, тротоарима, паркиралиштима којих ионако нема довољно за све нас у граду. Али зато има казни, снимања “оком соколовим”, има комунална милиција, саобраћајна милиција, камере за надзор, камере за снимање саобраћаја… Веселите се, али не претерујте. У жељи да се веселе неки и своје крсне славе, које су се некада достојанствено обележавале и на којима се фамилија сретала после дужег времена, претварају у журке на којима се ђуска уз гласну турбо фолк музику. На некима, чула сам, проверено, пење се и на сто.

Па у складу с тим, и да завршим како сам и почела, са ”Нервозним поштаром” – Пахуље бијеле падају, дјеца се њима радују, пијани даиџа хоће да повраћа, стара се година никада не враћа – која рима.

Па, срећна вам Нова.

Верица Мићић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – У 13 слова  

НАШИ СМО – Бунар

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (1)
  • comment-avatar
    crni 1 month

    Odličan tekst. Rado vas i vaše kolege čitamo čak i u tudjini.  Na engleskom kažu “misery loves company” pa eto znajte da ni ovde ništa bolje nećemo provesti dan i noć.  Prodje leto četrdeseto… 

  • Disqus ( )