ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА МИЈАТА ЛАКИЋЕВИЋА – Ђинђић је прелазио границе

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА МИЈАТА ЛАКИЋЕВИЋА – Ђинђић је прелазио границе

У препуном клубу „Код Малише“, синоћ је представљена књига „Зоран Ђинђић – Просвет(л)итељ“ Мијата Лакићевића, коју је објавила Академска књига из Новог Сада. Није то било класично књижевно вече на којем аутор образлаже оно што је записао међу корицама, скривајући најинтересантније детаље не би ли тако навео посетиоце да купе књигу и сами открију све детаље, већ разговор и сећање на убијеног премијера Србије.

Лакићевић је у разговору са Дајаном Ђедовић, која је у име организатора, књижаре „Алиса у земљи књига“ и Удружења грађана „Паресија“, била домаћин сусрета, износио све оно што је значајно за јунака његове књиге, како из ране младости, тако и из времена студирања, бављења политиком, до трагичног краја.

– Зоран је био врло осећајан, иако је одавао утисак хладног човека. Он је и сам говорио да му је важно то да га воли породица, али му је било стало да га воле и други људи, обичан свет. Није му стало да га воле интелектуалци јер је с њима био у великом спору, у клинчу, јер је та интелигенција својим деловањем изазвала врло лоше последице које је платио српски народ. Још у гимназији Зорана је приметио његов професор филозофије, али је код њега постојала и доза активизма па је тако био добар и са професором социологије. На себе је преузимао организационе послове. Волео је поезију. Пошто смо заједно ишли у гимназију, он друштвени, ја природни смер, али смо се дружили, сећам се да је написао песму својој девојци, најлепшој у гимназији, али јој је и дао ту песми. Имао је храбрости да се открије, да покаже да је песничка душа, што тада и није било популарно, као ни то да некоме признате љубав. Зоран је прелазио те границе, био је човек интелекта, али и разуман, човек дубоких осећања, спреман да покаже и једно и друго, и то све од ране младости – рекао је Лакићевић.

Он је изразио задовољство што сусрет с Лозничанима није организован у виду предавања, већ као разговор, нагласивши да је то и једини начин да се не заборави оно што је Ђинђић значио за Србију.

– Зоран је човек чију смо суштину брзо заборавили, или ју је највећи део друштва заборавио, а једна од идеја зашто сам написао ову књигу била је та да га отргнемо од тог заборава, као што сам покушао да то урадим и са Десимиром Тошићем. Тошић је био невероватан интелектуалац који је емигрирао 1944. године из Србије и стигао до Париза. Иако је највећи део рата провео у логору на старом Сајмишту, а затим у Аустрији, вратио се у Београд, али је одлучио да оде из Србије зато што му се није допало оно што је очекивао да ће се десити, да ће доћи време једнопартијске владавине, без демократије. А Тошић је био велики демократа којем је слобода и слобода писане речи, мисли и изражавања била најважнија ствар у животу. Код Тошића сам покушао да пустим људима шта је он писао, а писао је пола века, до 2008. када је умро, о свему, о рату у Вијетнаму, несврстанима, Југославији. Тошићев живот је историја двадесетог века. Исти приступ сам имао и са Зораном. Да људима представим што више онога о чему је говорио и писао. То је мој дијалог са Ђинђићем, али и дијалог његових опонената са њим самим – објаснио је аутор.

У име издавача обратила се Бора Бабић, директорка и главна уредница Академске књиге, истичући да Лакићевићева књига говори и о томе како је Ђинђић од питања „шта је заправо Југославија“ за девет месеци дошао до питања „Србија, шта је то“, зашто је ушао у политику и како се (поново) замерио српским интелектуалцима. Она је подсетила и на недавну смрт познате историчарке Латинке Перовић, која је написала и предговор за „најпотпунију интелектуалну биографију Зорана Ђинђића“ и рекла да је ова књига понудила најбољи одговор на питање „Ко је био Зоран Ђинђић?“.

– Објавили смо стотине наслова из области друштвених и хуманистичких наука, домаћих и страних аутора, али име Мијата Лакићевића има посебно место у нашем каталогу. Његову књигу су рецензирали др Латинка Перовић, професор др Новица Милић и др Олга Манојловић Пинтар. У понедељак 12, децембра растужила нас је вест о одласку Латинке Перовић, која је била наша срадница. За десетине историјских књига писала је рецензије и приказе издање Академске књиге. Волела је да каже да имамо квалитетан издавачки програм, значајан за нашу културу и да не смемо посустати.  Њеним одласком наша култура и наука претрпела је велики губитак – рекла је Бабићева.

Ђедовићева је поручила да представљањем ове књиге организатори и домаћини вечери истрајавају на идеји да се „просветлимо“ јер то није нимало лако „у овом времену које није наклоњено ни слободи говора ни слободи мишљења ни слободи било које врсте“.

– Честитамо издавачкој кући која се осмелила да објави ову књигу, као и многе друге из области филозофије, теорије књижевности, лингвистике, теорије језика. Академска књига је издавачка кућа која има готово све престижне награде које се могу у региону освојити. Недавно су објавили књигу Драгољуба Перића „Прамен магле поље притиснуо“, која је ове године понела награду Вукове задужбине за науку, али вечерас нема никога из локалне самоуправе да поздрави издавача с обзиром на то да је покровитељ награде Вукове задужбине Град Лозница – рекла је Ђедовићева.

Будућност

 „Гледајте у будућност, тамо ћемо се срести и ви и ја“, рекао је 30. маја 2002. године Зоран Ђинђић у свом говору у Новом Пазару. Осврћући се на ову реченицу, Дајана Ђедовић је публици прочитала и текст Зорице Вишњић, недавно преминуле новинарке, покретача и главне и одговорне уреднице Лозничких новости, објављен 2013. године под називом „Будућност“. Било је то на десетогодишњицу Ђинђићеве смрти, а указивао је на његово настојање да се грађани активирају у остваривању својих права.

С. П. 

ПРОЧИТАЈТЕ И…

СКУПШТИНА ГРАДА ЛОЗНИЦЕ – Највише новца за капитална улагања

ЉУДИ, ТУ ОКО НАС – Везе са децом су нераскидиве

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )