НАШИ СМО – Дечак

И тако, почео Мундијал, а на на њему међу 32 најбоље екипе на свету у фудбалу налази се и Србија. Све је отишло у други план и криза и мере штедње и посао, и школа и љубавни састанци, ама, баш све је подређено фудбалској сатници: 11, 14 и 20 х. Па затим, ту је специјална емисија у којој нас чека паметна и лепа Драгана и “сасвим природно” збуњени Јован. Лепо смо се ушушкали и паркирали испред екрана наших те-ве пријемника да уживамо у фудбалској магији. Е, сад, да ли смо је и дочекали, да ли су наша очекивања велика и нереална што се тиче наших момака или ће на крају све коцкице ипак да се сложе онако како желимо, за сада остаје енигма.

This poll is no longer accepting votes

Какав ће бити исход вечерашње утакмице?
×

Одмах на старту шок са Бразилцима, играли наши орлови (које “Србија зове, мајко”) сломљених крила, бранили се, успели у првих 45 минута да би затим њихову мрежу Бразилци затресли два пута. За тренера Стојковића је било изненађујуће што су наши у физичком смислу били катастрофални (колико смо се тек изненадили ми који их нисмо тренирали), правда се играњем тројице повређених које “да није повео, била би револуција у Србији”. Па ето, он да нам учини, није до њега.

Али, није све завршено, ту је и утакмица са Камеруном, утакмица сабајле усред радног времена, улице полупразне. Навија се а онда шок за шоком, од сјаја до беде, од сигурног вођства до изједначења. То је као да вас неко стави у босански лонац и то онај експрес, куваш се, пиштиш, пушташ пару и на крају експлодираш, ако са лонцем нешто није у реду. А са овим није било у реду. После утакмице тренер опет у неверици. Кажу неки, помогао Камерунцима шаман илити врач којег је камера ухватила пар пута са исколаченим очима и џиџа-биџама са лозничког вашара у рукама. А наш шаман Пикси подбацио. Уместо да и он колута очима, вришти и скаче поред аут-линије, он дрема на клупици. Мудро је закључио да покушај прављења офсајда на оваквом нивоу не би смео да се дешава да је то аматерски и коштао нас је победе. Па што им не рече, човече, да “спусте лопту” и чувају своју мрежу кад је победа била извесна.

За мене, а надам се и за још неке, све је отишло у други план када су при резултату 3:3 камере снимиле скрушеног дечака међу српским навијачима. Гледати толику количину туге у том малом телу покривеном српском заставом, разочарења у своје идоле, било је теже него чињеница да нам је сигурно отворен пут за даље на крају затворен и да сада зависимо од тога да ли ће Бразил победити Швајцарску (на срећу, победио је), те да ли ћемо ми победити Швајцарце, како ће проћи Камерун са Бразилцима. То је био само један дечак којег је камера пронашла на трибинама, а колико је таквих, мањих и већих широм не само Србије, већ и диљем света где се налазе наши људи. Колико је разочараних “клинаца” које виђамо на клиповима на којима показују како навијају за орлове, за Митровића идола, који се није показао у најбољем светлу, уместо да игра тимски, играо за себе па промашио чак и сигурне шансе.

– Можемо много а не морамо ништа – рече Пикси пре одласка у Катар, добра финта, зар не? Видећемо шта ће бити вечерас, много или ништа. Да ли ћемо проћи у нокаут фазу или доживети нокаут. Многи воле да кажу, пораз није опција, идемо на победу вечерас! Ма, машта је чудо.

Верица Мићић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )