ПОСЛЕДИЦА МОДЕРНОГ ДОБА – Епидемија гојазности на видику?

Према подацима Светске федерације за гојазност, очекује се да у Србији 2030. године буде 27,8 одсто одраслих гојазних особа, а посебно забрињава све већи проценат гојазне деце. Од 4.784 ученика који су прегледани на ситематским прегледима од септембра ове године у лозничком Дому здравља, 8,1 одсто њих је гојазно

Гојазност је хронична болест чија је епидемија захватила цео свет укључујући и Србију и представља значајан фактор за друге незаразне болести као што су дијабетес, срчана обољења и неке врсте карцинома. Један од начина да се одбранимо је контролисана исхрана.

На недавној конференцији у Београду под називом “Епидемија гојазности” речено је да је око 30 одсто становништва Србије гојазно, а да посебно забрињава све већи проценат гојазне деце. Према подацима Светске федерације за гојазност, годишњеповећање гојазности за одрасле особе  у нашој земљи од 2010 до 2030. године износиће 1,7 одсто, док ће за децу износити 4,5 одсто.

Подаци са систематских прегледа деце школског узраста, тачније првог, трећег, петог и седмог разреда основне школе и прве и треће године средње школе, које су нам доставили из Службе за здравствену заштиту деце лозничког Дома здравља “Др Миленко Марин”, показују да је од 4.784 прегледана ученика (2.479 дечака и 2.305 девојчица), гојазно 8,1 одсто.

Савет педијатра родитељима је да деци дају што мање слаткиша, а што више куваних јела, упућивати децу да се баве физичким активностима, одређеним спортовима. Никако није у реду да деца не доручкују код куће и да у школи на одморима купују брзу храну. Упозоравају да не треба дозволити да се пређе критична граница ка гојазности јер све указује на то да идемо у том правцу.

Остали подаци са систематских прегледа показују да је кифоза присутна код 1,46 одсто, сколиоза 8, 9 одсто, равна стопала 16,5 одсто, страбизам (разрокост) 0,29 одсто, миопија (кратковидост) 3,55 одсто, срчане мане 0,48 одсто и говорне мане 3,19 одсто.

Анализом коју су спровели дански истраживачи утврђено је да су пандемија коронавируса и мере изолације утицале на ментално и физичко здравље великог броја људи. Нездраво гомилање килограма једна је од опасних последица овог ванредног режима живота, што је разлог за узбуну. Наиме, социјална удаљеност, физичка неактивност и неизвесна финансијска будућност могу да буду узрочник једне нове епидемије која је на видику – епидемије гојазности. Такође, финансијска криза и повећање незапослености приморава људе да купују мање здраву храну која садржи више калорија.

Степен ухрањености организама дефинише се помоћу индекса телесне масе који се рачуна тако што се телесна маса у килограмима подели са телесном висином израженом у метрима на квадрат (kg/h2). На тај начин свако може да утврди да ли је гојазан или је на граници гојазности и да у складу с тим, промени штетне навике и стил живота.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ДАН БОРБЕ ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА – Да окрену лист и буду своје

У ДОЊИМ НЕДЕЉИЦАМА – Школа без крова

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )