ШТА ОБЕЛЕЖАВАМО 11. НОВЕМБРА? – Дан примирја, десети пут
Шта се некада славило 29. новембра, познато је онима из средње и старије генерације, док млађи нису окусили то празновање. Тог датума је обележаван Дан Републике, празновао се два дана, последњи пут 2001. године да би 14. новембра наредне био укинут одлуком Савезне скупштине. Дан Републике се од Другог светског рата славио на дан када је одржано Друго заседање АВНОЈ-а, 29. новембра 1943. године у Јајцу када је конституисано законодавно и извршно представничко тело Југославије која се неславно распала деведесетих година прошлога века.
Уместо 29, сада је последњи празнични дан, нерадни, у години 11. новембар који се ове године обележава десети пут. Осим да се не иде у школу и на посао, мада ово последње, нажалост, ипак још увек не важи за све, празник се, изгледа, још увек није ”примио” па многи не знају зашто се као државни празник обележава овај датум. Већ деценијама велике силе, које су из Првог светског рата изашле као победнице, обележавају 11. новембар као Дан примирја, а од 2012. године, је званично почео да се прославља и у Србији као државни празник. Зашто је важан 11. новембар?
Књиге кажу да је тог датума 1918, после четворогодишњег рата, највећег дотад у историји, у 11 сати потписано примирје. Као Централне силе бориле су се Немачка и Аустроугарска, насупрот силама Антанте – Русије, Француске и Велике Британије. Примирје је потписано у посебном вагону француског маршала Фердинанда Фоша у шуми у близини градића Компјењ на територији данашње Француске. Тада је договорено примирје на западном фронту, а српска војска је учествовала на јужном фронту и ту је постигла највећи продор који је једна од сила савезница начинила – пробој Солунског фронта. Постигнутим споразумом из Компјења договорен је прекид ватре, повлачење немачких трупа, размена заробљеника, као и споразум о ратној одштети и уништавању немачких ратних бродова и подморница. Све то су Немци доживели као велико понижење, а одредбе о такозваној репарацији биле су, верује се, основа за незадовољство немачке стране и увод у Други светски рат. Иначе, Велики или Први светски рат, који је почео 1914. нападом Аустроугарске на Србију, формално је завршен Версајским миром 28. јуна 1919. године. Србија је потписала последње примирје 13. новембра те године, то је примирје савезника с Мађарском, али је процењено да би било бесмислено да Србија обележава два дана после свих осталих, објаснио је својевремено историчар Чедомир Антић.
У Србији је симбол овога празника Наталијина рамонда како због станишта, тако и због имена. Она расте углавном на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште славне битке у Првом светском рату. Та ретка и заштићена биљка расте на подручју Балкана – у Србији, Северној Македонији и Грчкој. Она је биљка феникс и као што је српска војска, после свих страдања и губитака које је поднела од 1914. до 1918, изашла из рата као победница, таква је и она. Постоје Наталијина рамонда и српска рамонда, које су еволуирале па могу да поднесу дугачке периоде без воде. Оне се потпуно осуше и делују као да су мртве, угинуле, али ако буду заливене, исти ти листови оживеће за 24 сата и зато је рамонда узета за симбол ускрснућа српске државе и војске.
ЛН
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за иОС уређаје на Апп Сторе или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Гоогле Плаy продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
