ПРЕДСТАВЉЕНА ПРВА КЊИГА ЂОРЂА ВУКМИРОВИЋА – Писани споменик жртвама у Јадру

ПРЕДСТАВЉЕНА ПРВА КЊИГА ЂОРЂА ВУКМИРОВИЋА – Писани споменик жртвама у Јадру

Ретке су књиге чије је представљање Лозничанима протеклих година организовано у Вуковом дому културе, али оправдање за то свакако је имала књига „Од слободе до стратишта: устанак и немачки злочини у Јадру 1941. године“ Ђорђа Вукмировића, историчара из Лознице, коју је синоћ публици представила Библиотека Вуковог завичаја заједно са Удружењем грађана „Меморијал Драгинац“.

Поред бројних суграђана и средњошколаца, којима Вукмировић предаје историју, подршку су му дали и потомци жртава нацистичког терора у Другом светском рату, као и поштоваоци културе сећања на ослободилачке ратове Србије.

О значају ове књиге, у којој су таксативно побројана имена 2.677 жртава, њихове године, места рођења и датуми када су убијени у ужасном погрому у Драгинцу и околним селима 1941. године, говорили су Мирјана Пејак, директорка Библиотеке Вуковог завичаја, Зоран Тошић, професор историје и Љубисав Рашевић, представник „Меморијала Драгинац“, а гошћа вечери била је академик Мира Радојевић, која је и рецензент Вукмировићеве књиге.

– Имала сам срећу да будем менторка Ђорђу Вукмировићу при изради његовог дипломског и мастер рада, а онда да будем и рецензент његове књиге. Тако сам била у току њене израде протеклих неколико година, а њен значај је велики јер су злочини који су почињени у Јадру 1941. године остали изван пажње историчара који су били најпосвећенији проучавању историје Другог светског рата у Србији. Далеко више се причало и писало о злочинима у Краљеву, да не говоримо о Крагујевцу и другим местима, а овде је акценат био недовољно изражен. Колега Вукмировић је скрећући пажњу на страдање народа овог краја учинио много за обнову наше културе сећања и подстицај других колега да истражују ову тему и пишу о њој. Колико ће имати књига утицај на све то, знаћемо за коју годину – рекла је професорка Радојевић.

Препуна сала Вуковог дома културе

Мирјана Пејак је истакла да је градска библиотека, као суиздавач, јако поносна на ову књигу и што је у могућности да сачува од заборава значајне историјске догађаје јадарског краја.

– Књига је објављена прошле године и због епидемијске ситуације имала је само онлајн представљање које је забележило више хиљада прегледа. Са пријатељима из УГ „Меморијал Драгинац“ истичемо огромну вредност ове књиге која се огледа и у томе што је аутор пописао имена, презимена, датуме рођења и места где су живели, као и датуме смрти у крвавом октобру у Драгинцу 1941. за 2.677 људи. Најстрашније је то што људски ум не може да појми да је међу убијенима више од три стотине деце, међу којима и три бебе, две од по три дана и једна од десет дана. Захвална сам аутору јер је на овај начин, метафорично, упалио свеће воштанице које ће сијати вечно за све жртве не дозвољавајући да буду заборављене. Сваки заборав значио би поновну смрт, а наше ћутање било би саучесништво – рекла је Пејакова..

Ђорђе Вукмировић

Ђорђе Вукмировић није скривао задовољство због препуне сале Вуковог дома културе, али се и  извинио и свима онима који су стајали, као и посетиоцима који нису могли да уђу. Присећајући се рада на књизи он је рекао да је све почело пре десет година, када се са својом менторком договорио око тога да за дипломски рад уради тему „Устанак у Јадру“.

– Пошто је тема неописана у литератури и мало се за њу зна ван оквира Лознице требало је истраживати по архивима. Много ми је помогао и старији колега Зоран Тошић, кустос у Музеју Јадра, као и Горан Вилић, такође историчар и управник Музеја Јадра, и ја сам 2012. године тај дипломски урадио. Мастер рад о немачким злочинима у Јадру 1941. завршио сам и одбранио наредне године. Онда се јавила идеја да те радове преточим у књигу, међутим, дипломски и мастер рад сами за себе не значе ништа. Зато сам истраживао још најмање две године по архивима у Шапцу и Београду а циљ ми је био да народ у Србији чује за август и за октобар 1941. Сада се чешће прича о ослобођењу Лознице и Веселину Мисити, о четничком ослобађању, али за жртве у Драгинцу, Великом селу, Цикотама, Коренити, људи ван Лознице скоро ништа не знају. Жеља ми је да сачувамо од заборава тај догађај. Академик Љуба Димић изнео је теорију да су четници и партизани заједно на Гајића стени напали и убили немачке војнике и да због тога после рата није причано о томе, о јединству српског народа, а знамо сви да када смо ми као народ јединствени, онда можемо све – поручио је Вукмировић.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ВОЗИ ПАЖЉИВО, НЕКО ТЕ ВОЛИ – Две секунде могу бити кобне

ЕТИЧКО ИЗВЕШТАВАЊЕ О НАСИЉУ НАД ЖЕНАМА (2) – И шамар је насиље

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )