ЕТИЧКО ИЗВЕШТАВАЊЕ О НАСИЉУ НАД ЖЕНАМА (1) – Више од 200 хитних мера годишње
Породично насиље, нажалост, није у Србији ретко, а догађа се и да се оконча трагично. Од почетка ове године у нашој земљи више од 20 жена убили су супружници или бивши брачни партнери. У Кривичном законику Србије кривично дело насиље у породици налази се у члану 194, Закон о спречавању насиља у породици донет је 2016, а у примени је од јуна 2017. године.
Насиље у породици не односи се само на супружнике, већ и на њихову децу, родитеље, бабе и деде, претке супружника у правој линији крвног сродства, као и на ванбрачне партнере и њихову децу, усвојиоце деце и усвојенике, храниоце и храњенике, браћу, сестре, њихове супружнике и децу, бивше супружнике и њихову децу, као и на родитеље бивших супружника, ако живе у заједничком домаћинству, али и на особе које имају заједничко дете или је оно на путу да буде рођено, иако никада нису живели у истом домаћинству. И учинилац и жртва насиља морају бити чланови породице да би недело било сматрано насиљем у породици, а оно не мора бити само физичко, већ и сексуално, психичко или економско.
На целом подручју града Лознице број предмета са елементима насиља у породици пред Основним судом у којима су примењене хитне мере креће се у последње три године изнад 200 годишње, а благи оптимизам доноси податак да је прошле године број оваквих предмета опао. Током 2019, Основни суд је примио укупно 258 таквих предмета. Наредне године, у време када је епидемија коронавируса захватила и нашу земљу и када су неко време на снази биле строге противепидемијске мере па и такозвано затварање, односно забрана кретања која је понекад трајала и по неколико дана, пред судом су се нашла два таква предмета мање, а прошле године укупно су 215 пута примењене хитне мере. Ове године, до почетка септембра суд је примио 169 предмета за продужење хитне мере и сви су усвојени.
Ивана Пантелић, судија у породичним односима и председница Грађанског одељења у лозничком Основном суду, каже да је у Лозници најчешћа врста насиља у породици психолошко насиље, жртве су најчешће жене, а починиоци мушкарци између 30 и 45 година.
Како објашњава, поступак тече тако што, након позива од стране жртве, полицијски службеници изађу на лице места, саслушају и жртву и пријављеног, саставе службену белешку и обаве процену ризика. Након тога доносе решење о изрицању мере па га достављају Тужилаштву, а оно подноси суду предлог да се мера продужи након чега суд доноси одлуку.
– То је поступак у којем ни Тужилаштво ни суд не саслушавају ни жртву ни починиоца и одлуке се доносе на основу службене белешке надлежних полицијских службеника који су обавили саслушање – каже Пантелићева.
Она наводи и да злоупотребе овог закона сигурно постоје, да до пријаве дође из неког разлога или због тренутне љутње, али суд не може да утврди да ли су неке пријаве лажне зато што се одлучује само на основу службене белешке полицајаца који су, напомиње, посебно обучени за поступање у случају насиља у породици.
– Насиље, иначе, најчешће пријављују саме жртве, у око 95 одсто случајева, а остало деца, комшије или познаници. Код доношења хитних мера око десет одсто поступака се води због партнерског насиља особа које нису у браку, а што се тиче тога да ли је насиље у породици чешће у граду или на селу, нема много разлике и отприлике је однос пола-пола. Пред судом се није нашао ниједан предмет за који се на основу чињеничног стања може рећи да је економско насиље. Оно сигурно постоји и један је од разлога за насиље у породици, али се то из извештаја полицијских службеника не види. Из самих предмета се види, из чињеничног стања, да се они, углавном, заснивају на физичком или психичком насиљу – објашњава судија.
Битан је и податак да се у последње три године, каже Пантелићева, примећује да када је једном изречена мера и када ју је суд продужио, више нема понављања насиља у породици.
Иначе, на одлуку Основног суда о примени хитних мера могуће је упутити жалбу Вишем суду у Шапцу који, такође, одлучује на основу службене белешке полицајаца.
Пред Основним судом у Лозници ове године се због насиља у породици, до почетка септембра, нашло 57 особа, 55 је осуђено, а две су ослобођене. У 34 предмета изречена је условна осуда, у кућном затвору до шест месеци казну су издржале или издржавају три особе, а на затворске казне од једне до три године осуђене су две особе, од шест месеци до годину дана три особе, а до шест месеци њих 13. Суд је изрекао и мере безбедности па су на обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи упућене две особе, колико и на лечење на слободи. На обавезно лечење алкохоличара упућено је 18 особа.
Прошле године првостепена пресуда донета је за 59 људи, а 56 их је осуђено. Условне казне добило их је 40, новчану једна особа, у кућном затвору до шест месеци било је пет осуђених, у затвору до шест месеци седам особа, две до годину дана, а од једне до три године једна особа.
Шта кад се изрекне хитна мера
Особа која је судском мером удаљена из породице због насиља мора сама да се сналази док је мера на снази. У закону не постоји обавеза да неко преузме бригу о њој и суд нема никакве везе са тим где ће она боравити. Практично је таква особа препуштена сама себи без обзира на то да ли има могућност да негде нађе смештај за време удаљења из породице и на годишње доба и временске услове.
Н. Трифуновић
Овај текст настао је у оквиру пројекта „Унапређење безбедности жена у Србији”, који спроводи Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (UN Women), уз подршку Норвешке амбасаде у Београду. Ставови у овом тексту припадају искључиво ауторима и ауторкама, и не представљају нужно ставове UN Women и Норвешке амбасаде.
СОС телефони:
Полиција
Хитни позиви: 192
Пријава насиља у породици: 0800-100-006
Национални СОС број за жене са искуством насиља: 0800-222-003
Национална дечја линија – саветодавна подршка деци 116111 (24/7)
Центар за социјални рад у Лозници, Доситеја Обрадовића бб, 015/7889-412, loznica.csr@minrz.gov.rs
СОС телефон Аутономног женског центра 0800 100 007 радним данима од 10 до 20 сати
Национална СОС линија за жене жртве насиља 0800-222-003, ради под Центром за заштиту одојчади, деце и омладине, Београд
СОС број за пријаву насиља у школама 0800-200-201, бесплатан позив, радним данима од 8:30 до 16:30 часова; изван тог времена позиве региструје аутоматска телефонска секретарица; на позиве одговара стручно лице Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Национална дечја линија НАДЕЛ – СОС број за помоћ деци 0800-12-34-56, бесплатан позив; свакодневно 24 сата.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
