УМЕТНОСТ И РОКЕНРОЛ – Поповићева слика на плочи групе “Азра”

Навршава се тачно 40 година од изласка дугосвирајуће (ЛП) грамофонске плоче легендарне рок групе “Азра” – “Синглови 1979-1982”. На омоту овог албума овековечена је и слика Миће Поповића “Франкфуртска Венера”, настала је 1973. године о којој се и данас мало тога зна

На “Азриној” ЛП плочи “Синглови 1979-1982”, објављеној пре четири деценије, овај загребачки састав после два успешна студијска албума објавио је компилацију песама са дотадашњих сингл плоча. И после 40 година, овај албум сматра се једном од значајнијих колекција хитова некадашње југословенске рок сцене, а за љубитеље музике Џонија Штулића и његових сабораца бубњара Бориса Леинера и басисте Мише Хрњака, незаобилазно је штиво за обликовање музичког укуса и познавања “Азриног” огромног опуса. Оно што је занимљиво, а што је на посебан начин, сасвим случајно, повезало Лозницу и Загреб, односно “Азру” и знаменитог Лозничанина Миодрага Мићу Поповића јесте управо ова плоча на чијем је омоту овековечена једна од слика нашег академика и једног од најзначајнијих српских уметника. Наиме, дизајн омота за “Сингл плоче” урадио је арт-студио “Паник”, а на позадини насловне фотографије налази се Поповићева слика “Франкфуртска Венера”. За ову слику нема поузданих података где се сада налази, мало је оних који су је видели уживо, али када је настала, сазнали смо у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић од историчарке уметности Марине Цветановић.

– Слика “Франкфуртска Венера” настала је 1973. године, реч је о акрилику на платну и њене димензије су 1.700 пута 1.700 милиметара. На основу периода у коме је настала, претпостављамо да је припремана за изложбу планирану за 1974. годину у галерији Културног центра у Београду. Познато је да је ова поставка забрањена пред само отварање јер је поред 160 других слика, међу којима је вероватно била и “Франкфуртска Венера”, требало да буде изложена и чувена Поповићева “Свечана слика”. Због те слике је у последњем тренутку изложба отказана иако је огроман број људи намеравао да је види – подсећа наша саговорница, иначе, кустос у Сталној поставци слика Поповића.

Она додаје и то да Лазар Трифуновић, аутор монографија о Мићи Поповићу, наводи да је “Франкфуртска Венера” посредно припадала “Циклусу о Гвоздену”, познатом лику из Поповићевог филма “Делије”, којег је глумио легендарни Бата Стојковић.

– Постоји низ слика где експлицитно Гвозден спасава пудлицу, прелази улицу, завирује у куплерај, спава на железничкој станици, али и још неколико слика припада овом циклусу. Мића Поповић је много саосећао са човеком свог доба. Са свим тим људима, који су зарад бољег живота напуштали своју земљу, одлазећи, углавном, у западну Европу, па и у Франкфурт да би зарадили неки новац. Тако и “Франкфуртска Венера” сведочи о некој жени која је морала да оде из своје земље, али је завршила тако како је завршила, вероватно као проститутка. Мића Поповић ипак није био неко ко суди људима и ко о њима говори лоше зато што они раде нешто лоше, он у саму слику уводи материјале и детаље који могу бити део једног великог стрипа, а може да делује и плакатно баш као на омоту “Азрине” плоче. Ову слику никада нисам видела уживо, али њена суштина је, можда, најбоље објашњена у реченицама Лазара Трифуновића, који је у поменутој монографији записао да “…оно што је хтео да сведочи и сачува уметност”, то је Поповић и постигао. Као да је остварио оно што је рекао Челебоновићу (свом великом узору и професору) “Мени је најдрагоценије кад могу да испричам причу, кад могу да не заобиђем социолошки, филозофски па чак и политички проблем, а да останем сликар”. То је суштина његовог бављења социјалним моментима нашег човека а све се то може приметити и на слици “Франкфуртска Венера” – објашњава Цветановићева уз подсећање да слика није скорије виђена, у Лозници никада, а где се сада налази, такође није познато.

У намери да дођемо до одговора како се уопште догодило то да Поповићева слика “заврши” на омоту једне рокенрол плоче, у то време неприкосновене “Азре”, контактирали смо са Борисом Леинером и Мишом Хрњаком, “ две трећине” трија предвођенoг легендарним Бранимиром Штулићем.

– Пуно година је прошло и не сећам се више, али мислим да је фотографија за овај омот настала у нечијој кући. Толико времена је прошло, пуно тога се дешавало тако да ме не чуди што су неки детаљи избрисани из сећања, али је занимљиво то што је у позадини била баш слика Миће Поповића – рекао нам је Леинер.

Други део чувене ритам секције, Мишо Хрњак, обрадовао се када смо га подсетили на ову плочу и као из топа нам “сасуо” одговор.

– То јесте било давно, али се сећам као да смо јуче стали испред неког зида на којем је била ова слика у виду огромног постера. Било је то Шубићевој улици број 10 у Загребу, где се некада, ако се не варам, налазио студио Радио станице ЗГ3. Био је то један од најбољих студија у Југи, давних година прошлог столећа. Иначе, дизајнер плоче био је наш пријатељ, нажалост покојни Давор Мондољевић. Очигледно је његова идеја успела чим се и после толико година неко заинтересовао да исприча ову јако занимљиву и до сада неиспричану причу – рекао нам је Хрњак.

Много година после од објављивања “Азрине” плоче, овим текстом покушали смо, барем делимично, да објаснимо како се слика Миће Поповића нашла на њој и постала део историје не само у ликовној, већ и у музичкој уметности.

С. Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ПУ ШАБАЦ – Заплењено 9,7 килограма амфетамина

У ОБДАНИШТУ ‘’ЧАРОЛИЈА’’ – Одржан Сајам родитељства

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )