ПОЧЕО 89. ВУКОВ САБОР – Ћирилицу и језик морамо сачувати
Свечано отварање 89. Вуковог сабора у Лозници одржано је синоћ у Вуковом дому културе, а најстарија манифестација културе у Србији почела је Мокрањчевом „Химном Вуку“ у извођењу мешовитог хора Гимназије „Вук Караџић“, којим руководи Дарко Несторовић. Вишедневно саборовање отвориле су Данијела Ванушић, помоћница министра за културу и информисање у Влади Србије, и Милена Манојловић Кнежевић, председница Скупштине Лознице, која је пожелела добродошлицу учесницима програма који ће се одвијати до 18. септембра у Лозници, Бањи Ковиљачи и Тршићу.
– Вуков сабор је највећа и најзнаменитија културна манифестација у Србији. Највећа по томе што је наш просветитељ из Јадра и Тршића највише допринео да се знање о српском народу прошири по Европи и на свој начин, у његовом времену, надокнадио све оно што је пропуштено у дипломатији и политици из времена пет векова поробљене Србије – рекла је Манојловић Кнежевићева.
Она је подсетила на речи оних који сматрају да је Вуково дело „надвременски пример како се иде у Европу и свет уз поштовање свега најбољег у нашем народу, начин на који се данашња Србија спаја са Европом у околностима које нису много повољније од оних из Вуковог доба“.
– Врло инспиративно о тим везама говорио је недавно професор са Сорбоне Луис Хавет. Кроз упитаност: „Шта мислите господо, има ли нешто још што је поред слике Мона Лизе, Анђела у Римској катедрали или Богородичној цркви равно тим вредностима, шаље одговор: Нешто савршено је српска азбука, једно слово за сваки глас, као ни у једном језику на свету“. Година у којој саборујемо о Вуку посвећена је стотој годишњици рођења писца, песника Васила Васка Попе. „Ни човека са мање речи ни писца са више смисла“. Тако су га представљали савременици, а он, Васко написао је песму „Поклоњење хромоме Вуку“ којом се поред учешћа на Вуковим саборима у другој половини прошлог века потврдио као веран преносилац генетског материјала нашег језикословца и доследни стваралац – подсетила је председница локалног парламента.
Још је додала да у Тршићу и Лозници, граду где се културни идентитет Вуковог дела као једном од оних умова који су допринели духовном јединству човечанства, традиција и култура „простиру и негују кроз научни, просветни и уметнички рад младих генерација које имају превасходно подршку наше државе, наше владе и града Лознице“. Како је истакла, за кратко време Тршић је, уз раније обновљену Вукову спомен-кућу добио Прву кућу писаца у Србији, Музеј језика и писма, као и капитално здање Научно-образовног културног центра за друштвене науке.
– Порука председника Србије Александра Вучића, до сада јединог председника државе који је био и саборски беседник у Тршићу пре пет година, „да су људи највећа награда и снага када раде заједно и да тако можемо све постићи“, овде је покренута снажном енергијом – како у великој просветитељској мисији лозничких прегалаца тако и у незаустављивој изградњи и инфраструктурном развоју града. Те промене видимо свуда око себе – поручила је председница Скупштине града.
Данијела Ванушић је пренела поздраве министарке Маје Гојковић, која због непланираног службеног путовања ван земље није присуствовала отварању Вуковог сабора, рекавши да нас бројни и богати културни садржаји после готово девет деценија трајања једне од највећих манифестација у Србији „сваке године подсећају на заслужено поштовање које Вук Караџић ужива у српском народу“.
– Мукотрпним и преданим радом дао је највећи могући допринос не само култури и науци, већ и бољем међусобном разумевању и упознавању Србије и Европе. Ова манифестација, која је због свог значаја и доприноса српској култури и очувању баштине уписана у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа, прилика је да се подсетимо да је Вук поред рада на граматици, правопису и речнику оставио дубок траг и у етнологији, антропоплогији и историографији. Његови записи кључно су сведочанство о животу Србије у 19. веку, а посебно је важно то што је Вук Караџић био човек из народа који је читав свој рад посветио његовом напретку. Патриотизам Вука Караџића огледао се у непосредном учешћу у Првом српском устанку, али више од тога путем чврстог става о потреби увођења народног језика у српску књижевност. То говори да култура не припада само такозваној елити, већ и читавом народу. Вук је својим делом и животним начелима показао да волети свој народ и своју земљу и у исто време тежити пријатељству са другим народима и културама нису супротстављене категорије, већ напротив прилика за стицање знање и оплемењивања себе и друге стране – рекла је Ванушићева.
Она је додала да је Вук био претеча модерне културне дипломатије и најбољи пример како свету показати богату културну баштину и стваралаштво. Нагласила је да Вуков животни пут треба да буде узор свим младим људима јер је, упркос томе што је потекао из мале средине у тада окупираној земљи, у времену неповољном за бављење културом и науком, успео да постане „једна од најутицајнијих личности у историји наше земље“.
– Порука младим генерацијама је да предан рад, посвећеност и истрајност дају резултате који бивају награђени. Да није било тако и да је велики Вук одустао, тешко је и замислити празнину која би настала у нашој књижевноси и култури. Мудри Вук је давно рекао да је језик хранитељ народа и да докле год живи језик дотле живи и народ. У тим речима крије се порука да сви заједно данас треба да учинимо све како бисмо сачували наш језик и писмо. Као одговорна власт у служби народа доношењем закона о употреби српког језика у јавном животу и заштити ћириличног писма начинили смо значајан корак на путу повратка матичног писма на своје место на којем оно треба и да буде. Не смемо никада заборавити да су језик и писмо конститутивни елементи, обједињујући чинилац народа и његове културе и од пресудне важности за очување националног идентитета. Министарство културе и информисања ће наставити да посвећује посебну пажњу манифестацији као што је Вуково сабор који на најбоље начине негује српски језик, афирмише културу писмености и подиже општи ниво језичке културе. Српски језик и писмо су велико благо које не сме бити скрајнуто ни на који начин, њега треба чувати, развијати и што више употребљавати, а то је управо оно што овај сабор чини – рекла је Ванушићева.
У уметничком програму концерт је одржао дуо „Калем“, а Центар за културу „Вук Караџић“, као организатор манифестације за други дан саборовања планирао је представљање најновијих издања Матице српске и зборника радова „Положај српског језика у савременом друштву“ у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић, док ће у Музеју Јадра у седам увече биће отворена и изложба акварела колоније „Сава“, која се одржава у Броду (РС). Изложбу ће отворити Зоран Видић, начелник општине Брод.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
