КОНЦЕРТ ГРУПЕ „СОЛО“ – После три године у пуном саставу

КОНЦЕРТ ГРУПЕ „СОЛО“ – После три године у пуном саставу

Лозничка рок група „Соло“ приредила је синоћ, у склопу обележавања Дана младих, у дворишту Гимназије „Вук Караџић“ концерт, а сви поштоваоци овог састава могли су да га чују у пуној и оригиналној постави. Прошле су тачно три година откако је „Соло“ свирао концерт на истом месту, симболично испраћајућу певача Станка Пантића који се с породицом потом одселио у Канаду. Овај концерт „Соло“ је  најављивао и слоганима „Рокенрол није мртав у граду“, „За добра стара времена“, али и као „Повратак Џедаја“, управо због Пантића који се тренутно налази у завичају.

– Протекле три године прошле су изузетно турбулентно. Пуно тога се издешавало и на материјалном, али више на емотивном плану, претпостављам да је то нормално када човек оставља себе и свој живот који је деценијама градио и одлази да поново зида стубове битисања за своју породицу и себе. За некога ко је био (и још увек јесте) тешки локал патриота и који сматра да на свету нема лепшег града од „Лозенбурга“ и који је био изузетно ангажован у социјалном животу, било је изузетно тешко да у глави пређем са „неко“ у „нико“, што сам у туђој земљи постао – рекао је за ЛН Станко Пантић.

Признао нам је да су му недостајала пријатна лица познатих људи, необавезно сусретање пријатеља у обичној шетњи кроз град, тамо где нема никога да му се јави и каже „Добар дан“.

– Све то што је до тада чинило велики део моје личности променило се у току авионског лета. Можда највећа ствар која ми је недостајала је то што није било уметничког исказа који сам одржавао кроз свирку. Фалило је то да се петком ноге саме спусте низ Поп Лукину до „Ина“ и да, као и десет година раније, сретнем иста, позната лица Уроша, Француза и Новкета и као небројено пута пре одсвирамо „Када ме дотакне“ за тонску пробу. Након тога почиње свирка која је можда слична репертоарски, али никад није иста. Све то што је до тада хранило моју душу, сада је заменио један миран и математички прорачунат живот који није лош, само му нешто, ипак, фали – испричао нам је Пантић, не штедећи емоције.

Није се штедео ни на сцени, као прави фронтмен и човек који је 2009. основао бенд, носио је свирку од првог до последњег такта, уз енергичну и срчану пратњу гитаристе Уроша Стевића, басисте Александра Иванића Француза, клавијатуристе Николе Новичића, људи с којима је почео рокерску пловидбу. На концерту није било „специјалних гостију“ јер су сви који су и гостовали на бини, у неком периоду већ наступали као равноправни чланови „Соло“ бенда.

На Пантићевом месту неколико песама отпевао је Милош Петровић, а за батеријом бубњева смењивали су се Срђан Маринковић, Мирослав Црногорчевић и Милош Рељић, док је за тон био задужен Никола Стевић, такође у једном периоду члан састава. Лозничани су их с радошћу подржали аплаузом после сваке песме, а нешто старији су се подсетили некадашњих игранки у гимназијском дворишту током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Сви заједно су показали да заиста рокенрол у Лозници није мртав и да има своје следбенике и поштоваоце, којима чешће треба приредити овакве концерте.

С. Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НОВО – Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )